Rezultati istraživanja o medijskim navikama publike u Srbiji

Autor teksta
Ivana Daljević

Ivana Daljević

Rezultati Istraživanja O Medijskim Navikama Publike U Srbiji

Istraživanje sprovedeno os strane agencija Kliping i SmartPlus o tome kako ljudi u Srbiji konzumiraju medije i kakve su im navike u vezi sa njima biće ekskluzivno predstavljeno 07. aprila 2021. na Forumu komunikacionih lidera “Izazov 2021”. Brojke koje su obrađene su izuzetno zanimljive, a njihovo tumačenje otkriva nam niz promena u odnosu publike prema medijima i sadržajima koji oni plasiraju

Navike se (ipak) menjaju

Kada govorimo o tome koliko konzumenti medija u Srbiji prate evropske i svetske trendove, možemo reći da su njihove navike još uvek takve da se oni dobrim delom još uvek drže tradicionalnih medija – televizije, radija i štampe. Međutim, stvari se menjaju i primetan je upliv novih, digitalnih medijskih formata.

Korisnici, pogotovo oni mlađi, imaju potrebu da dobijaju tačno one medijske sadržaje za koje su zainteresovani, onda kada im to odgovara i na uređaj koji žele. Takođe se može uočiti i da se razmena sadržaja i reakcija na njih sve manje vezuje za krug porodice, a sve više za krug istomišljenika. Jednostavno, svaki član porodice danas ima bar jedan multimedijalni uređaj pomoću kojeg prati i reaguje na željene sadržaje, što dovodi do potpune individualizacije u domenu praćenja medija.

Ekspanzija novih medija i kanala komunikacije

Pojedini nalozi stekli su status influensera na društvenim mrežama, okupili značajnu publiku oko sebe i zadobili njeno ogromno poverenje. Na taj način definitivno su postali novi mediji koji plasiraju sadržaj na nekoliko različitih kanala i poseduju gotovo neograničen oglašivački potencijal.

Svojom popularnošću i stvaranjem određenih sadržaja influenseri vrše uticaj na ljude (pratioce, followere) koji konzumiraju te sadžaje.  Taj uticaj je bitan sa više aspekata, ali najviše sa tržišnog – pohvala ili pozitivno isticanje nekog proizvoda ili brenda od strane influensera neretko ima jači marketinški efekat od reklame. Od izraženih novih digitalnih trendova, imamo masovni prelazak na nove kanale komunikacije, pri čemu bismo izdvojili YouTube emisije i naročito podcaste.

Rezultati Istrazivanja O Medijskim Navikama Publike U Srbiji 2

Podcast – novi popularni komunikacioni kanal

Podcast je prirodna evolucija radijskog formata u okvirima digitalnog okruženja. U pitanju je snimljeni audio sadržaj, najčešće u formi dijaloga voditelja – autora podcasta sa izabranim gostom. Ponekad podcast ima više gostiju i u tom slučaju on se pretvara u mini panel gde govornici u jednoj opuštenoj atmosferi odgovaraju na pitanja voditelja i ćaskaju o bilo kojoj temi koja je interesantna njima, voditelju, a pre svega publici.

Iako je za naše tržište relativno nov format, podcast korisnici brzo i intenzivno prihvataju jer objedinjuje  prednosti klasičnog radija i tehnoloških benefita novih medijskih formata: atmosfera civilizovanog dijaloga je prijatna, sagovornici i teme su pažljivo odabrani i zanimljivi, a podcast se može aktivno konzumirati dok slušalac obavlja neku drugu aktivnost (na primer vozi, putuje na posao, vežba u teretani, trči…).

Rezultati i trendovi koje otkrivaju

Rezultati istraživanja pokazuju da  8% ispitanika redovno sluša podcaste. Iako deluje da je taj postotak nizak, treba obratiti pažnju na dve činjenice: u nekim ranijim istraživanjima, ovaj format pojavljivao se na nivou statističke greške, što označava snažan rast njegove ukupne publike u Srbiji. Drugo, zanimljivo je uočiti ko su njegovi konzumenti: čak 41% slušalaca je u starosnom dobu 18-25 godina, a među njima je 29% visokoobrazovanih, naspram 16% u opštoj populaciji.

Bitno je istaći specifičan odnos formata YouTube emisija i podcasta.  Imajući u vidu da je YouTube  ujedno i najpopularnija infrastrukturna platforma za plasiranje podcasta (96% epizoda je hostovano na YT). Posmatrajući ova dva isprepletana kanala komunikacije, kod gotovo trećine ispitanih uočavamo formiranu naviku da ih redovno koristi (zamenjujući u dobroj meri radio-difuzne (broadcast) medije).

Teme na domaćim podcastima su raznorodne i kreću se od životnog stila i kuvanja, do mode, muzike, politike, dečjih sadržaja ili tehnologije. Podcast prime time je u udarnom  večernjem terminu, 20–24h, ali razlika u odnosu na, na primer, televiziju je u tome što čak 39% anketiranih tvrdi da glavni motiv za praćenje nije zabava već želja da se sazna nešto više o određenoj temi.

Tokom istraživanja, uočen je fenomen da je kod podcasta važniji sadržaj od osobe koja ga kreira (autora emisije). Naime, anketirani su mnogo preciznije navodili tip i vrstu sadržaja koji prate od samog naziva i/ili autora podcasta. Pa ipak, možemo videti da najpopularniji voditelji i sami postaju „podcast celebrity“.

Monitoring podcasta

Kliping je na vreme prepoznao potencijal i trend koji se formira oko podcasta i YouTube emisija, te smo prvi u Srbiji počeli da pratimo i analiziramo te formate u okviru naših usluga.

Naša očekivanja su da će podcasti i  YouTube emisije nastaviti svoju ekspanziju i da će to imati značajan uticaj na čitavo tržište marketinških i medijskih usluga u Srbiji.

Pogledajte još