Izveštavanje štampanih medija o izborima za Evropski parlament

Iako Srbija još uvek nije članica Evropske unije, nedavno održani izbori za Evropski parlament privukli su veliku pažnju štampanih medija, pokazala je analiza agencije „Kliping“. 

U prethodnih godinu dana u štampi su objavljena 802 teksta u kojima se izveštavalo o izborima za Evropski parlament. Posmatrano od maja prošle godine broj tekstova se povećavao iz meseca u mesec, a u maju 2019. objavljeno ih je najviše – ukupno 351. Analiza je pokazala da su o ovoj temi štampani mediji najčešće izveštavali neutralno i balansirano (95%) i to u formi članaka (45%). Posmatrano po periodici, u dnevnim izdanjima objavljeno je 81% tekstova, a u nedeljnicima i dvonedeljnicima 19%. Tema izbora za Evropski parlament našla se na ukupno 91 naslovnoj strani, u čemu prednjači dnevni list Politika (34%). Ujedno u ovom mediju objavljen je i najveći broj tekstova – 149 ukupno.

Pre održavanja izbora za Evropski parlament, u štampanim medijima često je izražena bojaznost zbog jačanja desnice i njenog uticaj u budućem sazivu EP. Tako je novinar „Politike“ Milenko Pešić, u tekstu „Desničari u jurišu na Evropski parlament“ (25. avgust 2018), istraživao kako će izgledati buduća Evropska komisija ako Austrija i Italija predlože kandidate za evropske komesare iz Štraheove Slobodarske partije i Salvinijeve Lige. Takođe, u autorskom tekstu za „Politiku“, Boško Jakšić je izrazio  zabrinutost da je „brzo posle kratkotrajnog angažmana kod Donalda Trampa, Stiv Benon, bivši strateg Bele kuće počeo da obilazi Evropu okupljajući desničarske formacije koje kreću u ofanzivu u nadi da će na majskim izborima za Evropski parlament izmeniti politički pejzaž kontinenta“ (Politika, Trampov Raspućin rastura Evropu, 18. januar 2019).  Nedeljnik „Afera“ objavio je intervju srpskog parapsihologa Ljubiše Trgovčevića, koji je izneo svoje predviđanje da je Evropska Unija gotova. „U maju će desničarske stranke pobediti na izborima za Evropski parlament i to će biti definitivni kraj EU ovakve kakvu je sada znamo“, prognozirao je Trgovčević. (Afera, Karleuša ulazi u politiku, Kosovo je izgubljeno, ali Vučić opet pobeđuje!, 30. januar 2019). Čitaoci „Novog Magazina“ imali su priliku da pročitaju intervju nemačke analitičarke Johane Dajmel koja je ocenila „da bi se, ukoliko se poveća broj desničarskih partija u Evropskom parlamentu, solo akcije poput one kada se sada bivši vicekancelar Austrije Hajnc Kristijan Štrahe založio za nezavisnost Republike Srpske i suprotstavio EU, moglo očekivati da takvo ponašanje dovede do ugrožavanja stabilnosti u regionu“ (Novi Magazin, Više desnice, manje Balkana, 23. maj 2019). 

Neretko su štampani mediji izveštavali i o uticaju budućeg saziva Evropskog parlamenta na Srbiju, u kojima su njihovi sagovornici i analize pokazale da bi mogli da dođe do usporavanja evropskog puta i procesa integracija. Tako su novinari dnevnog lista „Blic“ istraživali „Zašto nam EU i dalje kaže NE“ (28. februar 2019), a kao jedan od faktora od kojih zavisi srpska budućnost izneti su i izbori za EP koji će blokirati na izvesno vreme delovanje EU, a to će se „odraziti i na rešavanje pitanja Kosova“. Takođe,  novinari NIN-a su u tekstu „Godina opasnog nezadovoljstva“ (10. januar 2019) naveli da bi „izbori za Evropski parlament, mogli da donesu veliku promenu političkog pejzaža na kontinentu, tako da će za zbivanja u Srbiji u tom periodu biti zaista malo interesovanja izvan naših granica gde god da su“. Dnevni list „Danas“ preneo je izjavu analitičara Davora Đenera, datu agenciji FoNet, da se „EU neće baviti Balkanom 2019. godine“. „U Uniji se Balkanom niko neće ozbiljno baviti u izbornoj godini, u kojoj će se u prvom delu pripremati izbori za Evropski parlament, a u drugom kombinovati sastav buduće Evropske komisije, možda u najnepovoljnijim političkim uslovima od osnivanja EU“ (Danas, Vučić ne želi da ljuti Zapad, 4. januar 2019). 

Najnegativniji pristup u izveštavanju o izborima za Evropski parlament imali su novinari „Tabloida“ (polovina tekstova u kojima se izveštava o izborima EP imala je negativan tonalitet). Čitaoci ovog dvonedeljnika su tako npr. imali priliku da pročitaju da su „u nastupajućoj godini izbori za Evropski parlament i veće komesara, tako da će komesari da bi se oprali, morati da optuže svoje pulene na Balkanu, da su bili neposlušna dečica i da ih treba kazniti“ (Tabloid, Čekajući vetar, 27. decembar 2018). 

Analiza je pokazala da su štampani mediji pravovremeno izveštavali o izborima za Evropski parlament u prethodnih godinu dana. Podatak da je više od 56 % tekstova medijski inicirano pokazuje da su čitaoci štampe imali priliku da ovu temu sagledaju iz više različitih uglova, kroz izjave relevantnih sagovornika kako u pogledu evropske budućnosti, tako i uticaja novog saziva EP na Srbiju.