U jednoj od naših prethodnih objava dotakli smo se rezultata istraživanja o tome kako ljudi u Srbiji konzumiraju medije i kakve su im navike u vezi sa njima, sa akcentom na nove medije – podcaste i YouTube emisije.
Istakli smo tom prilikom dva trenda koja su u tesnoj korelaciji – da je praćenje tradicionalnih medija i dalje na visokom nivou, ali da se stvari ipak menjaju u korist upliva novih, digitalnih medijskih formata. Detaljna analiza pružila nam je uvid u srž navika građana Srbije kada je u pitanju njihova povezanost sa medijima.
Rezultate istraživanja u formi Whitepaper-a besplatno mozete preuzeti sa linka ispod.
Televizija i radio
Prilično očekivano, tip medija koga prati najveći broj ispitanika je televizija – manje od 3% reklo je da uopšte ne konzumira ovaj medij. Poređenja radi, u SAD televiziju na sedmičnom nivou redovno prati 90% građana, a u Nemačkoj 86%.
Od mnoštva sadržaja u ponudi, dominiraju kanali sa nacionalnom frekvencijom, dok su sadržaji koji se emituju isključivo putem kablovskih kanala rezervisani za sport, dokumentarne i emisije o prirodi, kao i za animirane filmove.
Radio svakodnevno sluša 57% ljudi, najčešće dok (se) voze, u želji da se opuste i dok su na poslu („svira u pozadini“). Pored muzike, sadržaji koje konzumenti ovog medija najčešće prate su vesti, vremenska prognoza i stanje na putevima.
Novine i časopisi
Iako su se novine i časopisi odavno „iselili“ i na svoja internet izdanja, papirne verzije su i dalje relativno dosta čitane – 11%, odnosno svaki osmi stanovnik Srbije čita novine svakodnevno, Novine nam služe za praćenje aktuelnosti (38%), dok je 29% ispitanika izjavilo da to čini kada nema ništa drugo da radi ili u čekaonicama (24%).
Sa druge strane, magazini i časopisi su medijski format koji je nešto slabije zastupljen među populacijom, ali ne treba zanemariti činjenicu da 2 od 5 građana ipak konzumira i ovaj format i on itekako ima svoju publiku.
Internet portali i aplikacije
Internet portale posećuje 60% populacije, dok to svakodnevno radi 2 od 5 ispitanika.
Oko 40% ispitanika dolazi na portale radi informisanja, a neki od sadržaja koje konzumenti pretražuju na portalima su sport, dešavanja u domaćoj politici i vesti iz lokala i regiona.
Pošto se info portali konzumiraju uglavnom putem web pregledača i računara, vlasnici medija nastoje da u punoj meri uhvate talas mobilnosti i učestalog korišćenja pametnih uređaja (telefona i tableta), a to je najefikasnije učiniti putem aplikacije.
Aplikacije za informisanje koristi 43% populacije, a 69% konzumenata koristi ih svakodnevno. Napomenuli bismo i to da konzumenti ovih formata najčešće koriste domaće aplikacije, da je publika koja koristi ovaj medij u većoj meri muška i uglavnom je čine stanovnici urbanih sredina.
Informisanje putem društvenih mreža
Iako značajan procenat ispitanika koristi društvene mreže za informisanje, oni tim mrežama ne veruju previše: svega 16% njih više veruje u ono što je objavljeno na njima nego u zvaničnim medijima, dok je stepen poverenja u zvanične medije tek nešto veći (20%). Čak 38% publike zato ne veruje nijednom od ova dva tipa izvora informacija.
Nastavak praćenja trendova
Kao što smo već najavili, planiramo redovno da sprovodimo ovakva istraživanja i da na taj način budemo u mogućnosti da našim klijentima pomognemo u još preciznijem izvođenju zaključaka i boljem planiranju komunikacija.
