Američki umetnik, slikar, filmski reditelj i pisac Endi Vorhol je izjavio: „U budućnosti svi će imati svojih 15 minuta slave.“ Međutim, nije bilo predviđeno da će veliki broj ljudi „slavu“ doživeti istovremeno.
Danas kada pitate dete u SAD-u šta želi da bude kada odraste, odgovor nije više muzičar ili sportista već jutjuber. To dokazuje da pozivi kao jutjuber, influenser, vloger, itd. menjaju zanimanja koja smatramo tradicionalnim. Konkretno, zanimanje jutjuber danas je tri puta popularnije od zanimanja astronaut koje je bilo visoko pozicionirano u snovima mladih Amerikanaca. Sva pomenuta nova zanimanja su deo jedne velike industrije koju u SAD zovu „ekonomijom kreatora”.
Prema novom izveštaju kompanije SignalFire, današnja globalna ekonomija kreatora ubrzano raste jer 50 miliona ljudi već sebe smatra „Kreatorom“, termin koji predstavlja novu klasifikaciju za „malo preduzeće”. Pored „15 minuta slave” mogućnost da se ostvari značajna finansijska dobit je ono što dodatno motiviše ljude da postanu deo ove industrije. Dva miliona globalnih kreatora već zarađuje šestocifrene iznose, sa još mnogo amatera koji teže postizanju sličnog cilja.
YouTube je dočekao spremno ovaj trenutak i omogućio jutjuberima platformu na kojoj mogu da imaju svojih „15 minuta slave”. U zavisnosti od sadržaja, njihovu publiku čine uglavnom mlađe generacije koje Youtube favorizuju u odnosu na TV. Dok je TV ograničen na 100 kablovskih kanala, na YouTube-u sada postoji preko 30 miliona „kanala“, koji svakog minuta prenose 500 sati sadržaja.
Influenseri doprinose trenutno globalnom tržištu sa 8 milijardi dolara, a do 2022. godine taj iznos će narasti do 15 milijardi dolara. Međutim, sa svakim sponzorisanim postom, influenseri polako rade protiv sebe jer gube poverenje koje pokušavaju da izgrade. Takođe, nemaju svi „kreatori” pristup velikim brendovima ili agencijama koje mogu da plate reklame ili sponzorstva. Nalazimo se na tački preokreta ponude i potražnje, gde imamo previše ljudi koji žele da budu „kreatori”, а sve je manji broj brendova koji su spremni da ih finansijski podrže.
Ljudi koji su deo ekonomije kreatora ubrzo su shvatili da postoje načini da zaobiđu direktnu saradnju sa brendovima. Primer je OnlyFans, platforma koja omogućava bilo kome da proda proizvod ili verovatno pre uslugu, sopstveni ekskluzivni erotski sadržaj, pretplatnicima koji plaćaju mesečne naknade. Na ovoj platformi sada postoji 400.000 kreatora, od kojih mnogi zarađuju preko 100.000 dolara godišnje. Međutim, ne treba se skidati ili ulagati šestocifrene cifre da bi neko bio uspešni deo ove rastuće industrije. Pored klasičnog Patreona, platforme poput Ko-fi i BuyMeaCoffee omogućavaju svima da prihvate „savete“ od 5 dolara za bilo koju aktivnost na mreži, od pisanja ili strimovanja do strimovanja tokom pisanja. Ovi mali primeri ilustruju poentu da biti deo ove industrije i za to biti plaćen počiva na ideji, trudu i ulaganju. Svako može biti plaćen, a suština je u tome da je ekonomija kreatora otvorena za sve.
Ono što je započelo idejom da bi svi želeli da čuju naš interni monolog putem tvitova, evoluiralo je u ideju da svi žele da se pretplate na naš podkast ili da plate naš njuzleter. Suština je da su svi već na neki način kreatori koji se polako bude shvatajući da mogu da unovče svoje lične brendove. Svi svesno nastupamo u našem Truman šou jedni za druge.
U knjizi Krisa Andersona iz 2006. godine „Dugi rep“ postoji teza da proizvodi sa niskom potražnjom mogu zajedno činiti tržišni udeo koji je rival ili čak nadmašuje velike i uspešne brendove i proizvode, ali samo ako je distribucija dovoljno velika. Samo 15 godina kasnije, ekonomija kreatora u svojim rukama ima alate, a naš kolektivni „Dugi rep“ počinje da pomračuje mejnstrim. Mali prenosi uživo na Twitch-u takmiče se sa Oskarima i Superbolom. Sve više kreatora služi tržištu koje zahteva naizgled „personalizovani“ sadržaj. Postoji, ili će uskoro biti, ponešto za svačiji ukus.
Izvor: Forbs
