Pregled dnevne štampe označava neki od načina na koji prelistavamo, pratimo i analiziramo sadržaj dnevnih novinskih izdanja. Za kompanije, brendove i PR agencije je kontinuirano praćenje plaćenih i neplaćenih objava, tj. relevantnih sadržaja u novinama koji su doživeli objavu od izuzetnog značaja. No, ne manji značaj od same objave ima i tačna pozicija unutar medija gde se objava pojavila.
Štampa kao izvor informacija, ali i neobavezne ‘zanimacije’
Ako pogledamo rezultate našeg istraživanja o tome kako ljudi u Srbiji konzumiraju medije, možemo da zaključimo da se dnevna štampa drži sasvim solidno: 11% ljudi u Srbiji novine čita svakodnevno, a čak 38% od tih ljudi se na taj način informiše o aktuelnim dešavanjima.
Ovi podaci postaju još zanimljiviji kada se upare sa sledećim nalazima istraživanja: 29% ispitanika izjavilo da štampu čita kada nema ništa drugo da radi (u realnosti, to je čitanje na lokacijama poput kafića) ili dok nešto čeka (24%).
Sadržaj je bitan koliko i to gde je pozicioniran
I pored nesumnjivog postojanja određenog stepena ukrštanja (da se čitalac, na primer, informiše putem novina dok sedi u kafiću), možemo sa razlogom da pretpostavimo jasnu dihotomiju – da određen broj konzumenata štampe sadržaj čita pomno, dok drugi deo ljudi to čini relativno površno, fokusirajući se uglavnom na glavne naslove.
Ta dihotomija nam je profesionalno značajna jer ukazuje da je sem samog sadržaja, od velikog značaja i njegova pozicija unutar novina.
Značaj naslovne strane
Iako se dnevna izdanja razlikuju po raznim elementima formata, materijalna priroda tog medija je takva da je njegov najmoćniji “izlog” njegova naslovna strana. Osim što predstavlja teaser za članke i sadržaj koji se nalazi na unutrašnjim stranama, naslovnica sama po sebi proizvodi efekat, a sadržaj (uključujući i copy u najširem smislu) koji se nađe na njoj ostvaruje najjači medijski, marketinški ili PR uticaj.
Vidljivost naslovne strane novina je višestruka. Savremeni dizajn novinskih kioska je takav da se novine pozicioniraju i presavijaju na prodajnom pultu tako da osoba koja mu priđe ima nesvesnu tendenciju da pogledom preleti preko naslova, navodeći ga da kupi izdanje. Sa druge strane, naslovnica izaziva pažnju i kad napusti štand – bilo u rukama osobe koja drži novine ili na stočiću omiljenog ugostiteljskog objekta, frizera ili zubarske čekaonice, ona je pozivnica da novine pročita i onaj ko to nije inicijalno nameravao.
K4, K2 i K3
Urednici i marketari dnevne štampe su takođe svesni da je njen jedini “preostali reklamni izlog” njena zadnja strana i zato je koncept da se na njoj plasiraju najmanje bitne vesti (uglavnom tzv. servisne informacije) odavno napušten u korist reklamnog i prostora za copy.
Fenomen smanjenog raspona pažnje čitaoca nije zaobišao ni ovaj klasičan medij i zato su na posebnoj ceni stranice sa sadržajem na njima koje se nalaze odmah posle okretanja prvog lista novina, bilo sa naslovne ili zadnje strane (tzv. K2 i K3).
Naslovnica kao začetak fenomena prelivanja sadržaja
Pored svega, naslovna strana je ubedljivo najčešći predmet interesovanja drugih medija. Mnogobrojne TV emisije koje se bave prelistavanjem štampe najveći akcenat stavljaju upravo na sadržaj i naslove koji se nalaze na njoj.
Društvene mreže i njihovi korisnici najviše će deliti i baviti se front page naslovima, dajući sadržaju iz novina potencijalno mnogostruko veći doseg od inicijalnog, što predstavlja fenomen PR ili marketing spillover-a – “prelivanja” sadržaja iz jednog medija u druge.
Nužnost monitoringa svih tipova medija
Kao što smo naveli u jednoj od naših prethodnih objava na ovom blogu, PR profesionalci imaju obavezu da mere uticaj komunikacione kampanje koju sprovode, kao i tekućih PR aktivnosti.
Iako se smatra da je takvo merenje u tradicionalnim medijima u potpunosti poznato, sa pojavom i intenziviranjem uticaja novih (digitalnih) medija unutar informacionog ekosistema dolazi do usložnjavanja procesa medija monitoringa.
U tom pogledu, Agencija Kliping poseduje stručne ljude i adekvatne alate koji su na raspolaganju našim klijentima, a koji će na pravi način ispratiti medijske objave u dnevnoj štampi, ali i njihov eventualni “dalji život” u drugim medijima.
