U dinamičnom svetu medija i komunikacija promene su konstantne i sve brže, a razumevanje tih promena je ključ za uspeh svake kompanije koja želi da ostane relevantna. Upravo zbog toga, o promenama i trendovima u svetu medija, PR-a i komunikacija razgovaramo sa Nikolom Đokovićem, direktorom agencije za praćenje i analizu medijskog sadržaja Kliping.
Kako naš sagovornik objašnjava, glavna promena na medijskoj sceni u Srbiji i regionu jeste digitalna transformacija i činjenica da su danas društvene mreže i striming platforme preuzele ključnu ulogu u distribuciji vesti i sadržaja. Po OEBS-ovom istraživanju o digitalnim vestima, građani Srbije više od svih Evropljana obuhvaćenih istraživanjem koriste društvene mreže za vesti (83 odsto). One ne samo da omogućavaju brz i širok doseg, već i aktivno učešće publike kroz komentare, deljenja i reakcije. Ove platforme su, takođe, omogućile pojavu novih formi influensera i stvaralaca sadržaja, koji imaju sve značajniji uticaj na javno mnjenje.
Ljudi danas najviše prate digitalne medije, uključujući društvene mreže, onlajn portale i striming servise. Prema istraživanju Instituta Rojters, 80 odsto populacije prati vesti putem onlajn portala i društvenih mreža, objašnjava Nikola. „Ako govorimo o Srbiji, nešto je drugačija situacija, jer kod nas televizija i dalje ima značajnu ulogu, posebno kod starijih generacija. Međutim, kod mladih je trend apsolutno okrenut društvenim mrežama. Prema istraživanju koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), 60 odsto mladih u Srbiji informiše se primarno preko društvenih mreža, dok su tradicionalni mediji, poput televizije i novina, drastično manje prisutni kao izvor informacija (manje od pet odsto). Takođe, popularnost podkasta je u konstantnom porastu u Srbiji. Prema najnovijem istraživanju Social Srbije, preko 60 odsto ispitanika prati makar povremeno neki od podkasta”, dodaje.
Kada je reč o najvećim izazovima u praćenju medija, Nikola navodi da je to, definitivno, prevelika količina informacija i brzina kojom se one šire. Sve teže je za prosečnog korisnika razlikovati relevantne i pouzdane izvore od lažnih vesti i dezinformacija. Informacije dolaze sa svih strana i teško je ostati fokusiran. Naš sagovornik smatra da će se praćenje društvenih mreža značajno unaprediti razvojem novih analitičkih alata i tehnologija za obradu velikih podataka. AI će omogućiti detaljniju analizu ponašanja korisnika i predikciju trendova. Takođe, napredni alati će omogućiti bolje razumevanje sentimenta i emocija publike.
„AI značajno menja komunikacijsku struku donoseći niz transformacija koje oblikuju način na koji se komunicira i upravlja informacijama. Očekuje se da će AI omogućiti dublje razumevanje publike kroz napredne analize i predviđanja. Takođe, AI će olakšati personalizaciju komunikacije i prilagođavanje poruka individualnim potrebama korisnika. Automatizacija će omogućiti bržu i efikasniju obradu velikih količina podataka i lakše kreiranje sadržaja”, zaključuje Nikola Đoković.
Sa druge strane, naš sagovornik is-tiče i to da će biti veoma izazovno boriti se sa ogromnom količinom lažnih vesti i fokusirati se na relevantan sadržaj iz proverenih izvora. Tu su, kako kaže, i etička pitanja u vezi sa transparentnošću i privatnošću podataka, autorska prava itd. Očekuje se i da će sigurno doći do uticaja na tržište radne snage, što će rezultirati smanjenjem broja radnih mesta kada su neka trenutna zanimanja u pitanju.
Kada je reč o daljoj digitalizaciji i integraciji novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija i automatizacija, u stvaranju i distribuciji sadržaja, Đoković ističe da će društvene mreže nastaviti da igraju ključnu ulogu, ali će biti sve veći fokus na regulaciji i zaštiti privatnosti korisnika.
„Video je, definitivno, apsolutno dominantan format i verujem da će taj trend biti još izraženiji u narednom periodu. Verujem da će AI imati sve veću ulogu u distribuciji i oglašavanju na mrežama, uz fokus na većoj personalizaciji kampanja. Integracija društvenih mreža sa e-commerce funkcijama i mogućnost direktne kupovine iz aplikacija trend je koji će se, verovatno, proširiti i na druge platforme pored Instagrama i Fejsbuka. Uz očekivano veće prisustvo AR i VR tehnologija, verujem da će konzumacija sadržaja na mrežama, kao i doživljaj onlajn kupovine, doživeti značajne promene”, naglašava Đoković. Naš sagovornik veruje da će izgradnja zajednice biti uvek veoma bitna, jer će, kako kaže, direktna i transparentna komunikacija između brendova i korisnika uvek biti presudna za njihovu lojalnost i njihov angažman.
„Kada govorimo o promenama u svetu medija, ekonomski izazovi će zahtevati od medija da diverzifikuju izvore prihoda. Tradicionalni model monetizacije koji se zasnivao na oglašavanju biće pod sve većim pritiskom, a mediji će biti prinuđeni da istražuju nove modele, kao što su digitalne pretplate, sponzorisani sadržaj i grupno finansiranje. Inovacije u formama i formatima sadržaja, kao i brza prilagodljivost na promene u ponašanju publike, biće ključne za održavanje relevantnosti i uspeha u medijskom okruženju”, zaključuje Đoković.
A kada je reč o diverzifikaciji izvora prihoda, Đoković je uveren u to da će model pretplate neminovno biti sve prisutniji na našem medijskom tržištu.
„Prema istraživanju Instituta Rojters, pretplatnički model je najzastupljeniji u Norveškoj i Švedskoj, gde je 40 odsto i 31 odsto korisnika platilo u prethodnoj godini pretplatu na makar jedan onlajn medij. U SAD je procenat nešto niži – 22 odsto, dok je prosek na nivou 20 analiziranih tržišta 17 odsto. Definitivno će taj trend stići i u naš region u narednim godinama”, objašnjava naš sagovornik i dodaje: „Subscription model pruža dosta prednosti i za medijske kuće i za korisnike. Medijima on omogućava stabilan i predvidiv izvor prihoda, što je posebno važno u vreme kada prihodi od tradicionalnog oglašavanja opadaju. To, dalje, rezultira mogućnošću za proizvodnju kvalitetnijeg i relevantnog sadržaja.
Takođe, uz sve veće prisustvo veštačke inteligencije, medijske platforme će biti u mogućnosti da na osnovu podataka o korisnicima i njihovim preferencijama kreiraju sadržaj koji je više personalizovan i prilagođen interesovanjima publike. Sa druge strane, korisnici su spremni da plate relevantan i pouzdan sadržaj, što može povećati standarde novinarstva.”
Prema mišljenju Nikole Đokovića, postoji i dosta izazova – pre svega, problem naše kulture i navike konzumenata da je medijski sadržaj besplatan. Takođe, kako kaže, velika konkurencija među medijima znači da svaki medij mora da ponudi jedinstven sadržaj koji opravdava pretplatu, što nije jednostavno, imajući u vidu broj aktivnih medija u Srbiji trenutno.
„Subscription model, definitivno, ima potencijal da zaživi i kod nas, ali će uspeh u velikoj meri zavisiti od sposobnosti medijskih kuća da ponude kvalitetan, ekskluzivan i personalizovan sadržaj koji opravdava cenu pretplate. Takođe, edukacija publike o vrednosti plaćenog sadržaja i prilagođavanje cenovnih modela ekonomskoj situaciji ključni su faktori za uspeh ovog modela u Srbiji i regionu. Pre dva meseca su ’Velike priče’ proslavile godinu dana uspešnog poslovanja, baziranog na pretplatničkom modelu. Nadam se, i verujem, da ćemo u budućnosti imati još sličnih primera.” Jasno je da digitalna transformacija i rast društvenih mreža i striming platformi redefinišu medijsku i komunikacijsku scenu u Srbiji i regionu.
Kroz razgovor sa Nikolom Đokovićem zaključujemo da je praćenje ovih trendova ključno za uspeh u PR i komunikacijskoj industriji. Sa napretkom analitičkih alata i veštačke inteligencije, očekuju nas značajne promene u načinu obrade i distribucije sadržaja, ali i izazovi u borbi protiv dezinformacija i zaštiti privatnosti. Budućnost donosi prilike za personalizovaniji i efikasniji pristup komunikaciji, a uspeh će zavisiti od sposobnosti prilagođavanja ovim dinamičnim promenama.
Izvor: BIZLife
