MEDIJSKA REPREZENTACIJA ŽENA U VLADI SRBIJE
Svaki put kada se žena zalaže za sebe, ne znajući za mogućnosti, ona se zalaže za sve žene (Maya Angelou, afroamerička književnica, pevačica i glumica)
Međunarodni dan žena, poznat kao 8. mart, posvećen je ženama. Ovaj praznik nastao je kao politička, ekonomska i socijalna borba za prava žena. Deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike, Dan žena zvanično je obeležen 1909. godine, dok se u Srbiji prvi Dan žena zvanično obeležava 1914. godine. Kroz svetsku i srpsku istoriju, pripadnice lepšeg pola borile su se za pravo glasa i za učestvovanje u javnim funkcijama. Analizirajući period od 2000. godine u Vladi Srbije su se nalazile četiri žene (kao i u prvoj Vladi Aleksandra Vučića 2014-2016), dok je od 2008. broj žena porastao samo za jedan. Taj broj nije se menjao ni u Vladi Mirka Cvetkovića (2008-2012), Ivice Dačića (2012-2014), Aleksandra Vučića (2016 -2017) i Ane Brnabić (2017-danas).
Dominantno medijsko izveštavanje o aktivnostima Ane Brnabić
Povodom obeležavanja ovog istorijskog događaja, agencija „Kliping“ istraživala je medijsku zastupljenost žena u Vladi Srbije u proteklih godinu dana, na čijem je čelu po prvi put žena na funkciji predsednika Vlade Srbije. U sadašnjem sastavu Vlade Republike Srbije nalazi se pet žena – predsednica Vlade Republike Srbije, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, ministarka za evropske integracije, kao i ministarka pravde.
Istraživanje je pokazalo da je najveći broj pominjanja u medijima imala Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije i to od 53,80%. Duplo manje imala je Zorana Mihajlović (32,53%) potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Slede Jadranka Joksimović (5,65%), Nela Kuburović (4,73% ) i Slavica Đukić Dejanović (3,29%).
Takođe, agencija „Kliping“ istraživala je i medijsku zastupljenost predstavnica Vlade Republike Srbije na naslovnim stranama u štampanim medijima. Sa 60,27% zastupljenosti na naslovnim stranama nalazi se Ana Brnabić, dok je iza nje sa 24,12% Zorana Mihajlović. Važno je istaći i pojavljivanja Nele Kuburović 7,52%, Jadranke Joksimović 4,45% i Slavice Đukić Dejanović 3,64%.
Naglašavamo da je istraživanjem obuhvaćeno svako pominjanje članica Vlade Republike Srbije u medijima i na naslovnim Srbiji, bez obzira na ton izveštavanja i kontekst.
Izjave predstavnica Vlade Srbije o rodnoj ravnopravnosti
Osim toga, predstavnice Vlade Republike Srbije su tokom prethodne godine isticale važnost osnaživanja uloga žena, svaka u domenu ministarstva na čijem je čelu.
Dan žena je zapravo simbol slobode za prava i jednake šanse svih žena. Napredak našeg društva meri se po tome koliko smo postigli tu jednakost i osvojili nove slobode (Ana Brnabić, Rts.rs, 8. mart 2019)
Podrška predlogu da na listama za republičke i lokalne izbore bude 40 odsto žena je „važan korak za veće učešće i jačanje uticaja žena u političkom životu u Srbiji (Zorana Mihajlović, Danas.rs, 6. februar 2020)
Besplatna pravna pomoć za žene žrtve nasilja je sada dostupna svima koji osete nesigurnost. Počela je i kontrola rada tih odseka. Ne sme se niko vratiti sa uveravanjem da tako nešto u opštini ne postoje (Nela Kuburović, Kurir.rs, 25. novembar 2019)
Pravo svake žene je da „odbrani svoje radno mesto”. Ako moju zgradu gde ja radim planira da uđe neko ko je nekoliko dana ranije nosio motornu testeru, ko je najavljivao da će taj dan biti dan D, moje pravo je da se organizujem s svojim koleginicama i da ispoljim potrebu da štitim svoje radno mesto (Slavica Đukić Dejanović, Insajder.net, 17. april 2019)
Evropa je ženskog roda. Rodna ravnopravnost nije samo pitanje evropske vrednosti, već ljudske kohezije, koje nema tamo gde nema ravnopravnosti svakog pojedinca (Jadranka Joksimović, Tanjug.rs, 7. mart 2019)
Iz arhive agencije „Kliping“ analizirani su tekstovi iz štampe i sa internet portala, TV i radio prilozi u kojima su pomenute predsednica Vlade Republike Srbije, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, ministarka za evropske integracije, kao i ministarka pravde u periodu od 8. marta 2019. do 8. marta 2020. godine.
