Prošlo je nekoliko meseci otkako je Savez američkih scenarista stupio u štrajk, zbog tekućeg spora sa Savezom filmskih i televizijskih producenata. To je gotovo u potpunosti stopiralo produkciju filmova i TV emisija u SAD, što se dodatno zakomplikovalo 14.jula kada se štrajku pridružio SAG-AFTRA, sindikat koji predstavlja preko 160.000 filmskih, TV i radio umetnika, a čiji su članovi i neke od najvećih zvezda Holivuda.
Oba sindikata imaju stalni radni spor sa Savezom producenata (AMPTP), uglavnom o načinu na koji je striming uticao na njihove prihode, ali i o upotrebi veštačke inteligencije u filmskoj industriji. Sindikat želi da zaštiti glumce od digitalnih replika i traži garanciju da se AI i kompjuterski generisana lica neće koristiti kao zamena za glumce. Isto važi i za scenariste. Inače ovo je prvi put da sindikati koji predstavljaju pisce i glumce štrajkuju istovremeno od 1960. kada je Ronald Regan bio predsednik sindikata glumaca, pre nego što je postao predsednik SAD-a. Treći sindikat, Udruženje američkih reditelja, nije se pridružio štrajku, ali je zvaničnim obaveštenjem poručio da podržava one koji štrajkuju.
Podela holivudskih prihoda u novom ekonomskom modelu
U industriji zabave odavno je na snazi novi ekonomski model uzrokovan pojavom servisa za striming kao što su Netfliks i Hulu. Producenti – od filmskih studija preko TV mreža do nezavisnih produkcijskih kuća – kontrolišu suštinski sav prihod i uzimaju najveći deo kolača uz opravdanje da im je neophodan veći deo prihoda kako bi razvili nove tehnologije koje gledaoci zahtevaju. Međutim, kako su se gledanost TV programa i pretplate na striming umanjile nakon pandemije, tako je i kolač manji.
Radnici koji štrajkuju, s druge strane, kažu da su istisnuti u novom modelu, jer zahteva manje pisaca i glumaca za proizvodnju novog materijala i rezultira mnogo nižim honorarima koje dobijaju kada se serija reprizira ili se film redistribuira. Na isti problem su početkom godine ukazali i srpski glumci koji su tek tada krenuli u osnivanje svog sindikata. U Holivudu glumci taj problem nisu imali, oni su dobro zarađivali od repriza na TV mrežama, što im je omogućavalo preživljavanje između projekata. Međutim, usluge striminga su nadmašile Holivud i sada glumci i pisci dobijaju malo ili ništa kada neko gleda njihov rad na striming servisu.
S obzirom da već mesecima ni jedna strana ne popušta, na tržištu gotovo da nema novih filmova i serija. Čak je i dodela Emi nagrada, kojima se nagrađuju najbolji na televiziji, odložena na neodređeno vreme. Sve dok traje štrajk, glumci ne samo da ne mogu da snimaju filmove, nego ne smeju da se pojavljuju ni na premijerama filmova koje su već snimili.
Ko je u većem problemu?
Štrajk se dešava u trenutku dok se priprema jesenja TV sezona koja obično donosi najveći prihod od reklama i logično je da se industrija plaši potencijalnog gubitka profita od oglašivača, mnogo više nego toga šta će emitovati u nedostatku novih emisija, serija i filmova. Da bi se suprotstavili padu gledanosti i prihoda, emiteri bi se mogli fokusirati na televiziju bez scenarija, posebno na sportove uživo, kao što je bio slučaj tokom štrajka pisaca 2007-08. Bilo kako bilo, studiji su u poziciji da najviše pate u ovom trenutku, jer nedostatak sadržaja može dovesti do gubitka hiljada pretplatnika, miliona potencijalnih dolara za oglašavanje i prevelikog oslanjanja na reprize i rijaliti programe, kojih potrošači imaju u izobilju.
Za opštu populaciju, najznačajniji uticaj štrajka je to što se njihove omiljene emisije neće vraćati kada stigne jesenja TV sezona. Dnevni programi poput kasnih emisija, pa čak i igranih emisija, već su pogođeni, dok igrani filmovi imaju malo više slobode zbog produženih rokova produkcije – u stvari, bioskopi rade iznenađujuće dobro, ali stručnjaci predviđaju da bi svi planovi o novim izdanjima mogli da padnu u vodu.
Brendovi i kompanije koji su se putem TV i striming kanala reklamirali, sada su u problemu kako da dođu do potrošača u tako neizvesnom medijskom pejzažu. S obzirom na to da se štrajk odugovlači i originalni programi po scenariju se zamenjuju ponovnim prikazivanjem i rijaliti programima, brendovi bi trebalo da imaju plan igre kako da se povežu sa svojom publikom u ovom novom okruženju.
Šta brendovi treba da urade povodom toga?
Dvostruki štrajk pisaca i glumaca neće samo ugasiti holivudske produkcije i odložiti objavljivanje novih TV i filmskih sadržaja, pa i reklamnu industriju. Kablovska televizija će biti najviše pogođena nedostatkom novog sadržaja, ali će i internet televizija itekako patiti. Međutim, ove platforme imaju ogromne biblioteke sadržaja, pa će možda gledaoci biti zadovoljni gledanjem prethodnih sezona ili istraživanjem starijih emisija koje nikada ranije nisu videli. Ali ako pretplate nastave da opadaju, platforme koje podržavaju reklame mogu se takođe suočiti sa mogućnošću smanjenja stopa za sadržaj koji podržava oglase.
Kao što je često slučaj, izazovi u jednom sektoru medijskog ekosistema mogu predstavljati prilike na drugim mestima. Jedna oblast u kojoj stručnjaci vide ogroman potencijal je na platformama koje vode kreatori kao što su YouTube, TikTok i Instagram. Sa manje privlačnih programskih opcija koje treba razmotriti na televiziji, potrošači će verovatno povećati svoje vreme gledanja na društvenim medijima kao sredstvo za zabavu i beg od stvarnosti, što bi moglo dalje dovesti do toga da influenserski marketing, kome su mnogi predviđali propast, dobije zapravo još veći značaj nego do sada.
Bilo kako bilo, kad god i kako god da se štrajk završi, stručnjaci predviđaju da će servisi za striming biti veliki pobednici, jer će radni spor primorati industriju da uspostavi uzajamno prihvatljive smernice na jednom veoma nesređenom tržištu. Ne može se reći koliko će vremena biti potrebno da dve strane postignu konsenzus. U međuvremenu, brendovi će očigledno na neko vreme morati da okrenu glavu od televizije i oslone se na marketing na društvenim mrežama kako bi prebrodili oluju.
