Vest je osnovni oblik novinarskog izražavanja, ali i način na koji kompanije komuniciraju željene poruke—interno i eksterno—zaposlenima, partnerima, korisnicima njihovih proizvoda ili usluga i javnosti. Razvoj tehnologije i pojava internete promenili su način na koji se vesti kreiraju i distribuiraju, čineći ih dostupnim široj publici za kraće vreme, ujedno menjajući uticaj i rad tradicionalnih medija.
Međutim, da li je raznovrsnost medijske ponude povećala interesovanje za vestima ili proizvela suprotan efekat? Istraživanja pokazuju da ljudi u Srbiji sve više izbegavaju vesti.
Hajde da razgovaramo o razlozima.
Kratko podsećanje na Izveštaj o digitalnim vestima NDN Vojvodine
Decembra 2022. godine, Nezavisno društvo novinara Vojvodine je uz podršku OEBS-a (Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji) kreiralo Izveštaj o digitalnim vestima u Srbiji, koristeći model i upitnik Instituta Rojters koji služe za izradu globalne studije: Digital News Report.
U domaćem izveštaju se, između ostalog, navodi da jedna petina ispitanika često namerno izbegava vesti, povremeno to čini 45%, dok ih oko 11% nikad ne izbegava. Vesti češće izbegavaju žene, ljudi srednjeg ili visokog obrazovanja i pristalice opozicije.
Kakva je globalna situacija?
Srbija (više) nije usamljeni slučaj. Globalna slika se drastično promenila u proteklih nekoliko godina kada je u pitanju izbegavanje vesti, potvrđuje najnoviji Digital News Report. Naime, procenat ispitanika koji često ili ponekad izbegavaju vesti je od 29%, 2017. godine, porastao na 39% u protekloj godini. Sa druge strane, ekstremna zainteresovanost za vesti je opala za skoro 20% – od 63% na 46%.
U najnovijem istraživanju Instituta Rojters, učestvovalo je oko 100.000 ljudi iz 47 zemalja. U izjavi koju je dao za BBC, Nik Njuman, autor istraživanja, navodi: „Imali smo pandemiju i ratove, tako da je prirodna reakcija ljudi da okrenu glavu od vesti, da bi zaštitili sopstveno mentalno zdravlje ili jednostavno žele da nastave život“.
Razlozi za medijsku apstinenciju u Srbiji
U svakodnevnim razgovorima možemo da čujemo da ljudi nemaju vremena ili nisu zainteresovani da gledaju vesti. Neki, ipak, imaju konkretnije razloge, na primer:
Preopterećenje negativnim sadržajem
Vesti iz zemlje i sveta posvećene društvenoj, političkoj i ekonomskoj nestabilnosti izazivaju nemir i osećaj bespomoćnosti kod publike. Stoga, jedan od razloga zašto ljudi odlučuju da ne konzumiraju informativne sadržaje je briga o mentalnom zdravlju.
Nedovoljno kritičkih tekstova zbog preopterećenosti medijskih radnika
Na nedavno održanoj konferenciji „Sećate li se lokalnih medija?“ istaknuto je da je zabrinjavajuće koliko ljudi u Srbiji ne prati vesti, pri čemu se posebno ukazuje na izazove lokalnih medija. Ovi mediji često ne mogu da privuku publiku zbog nedostatka zaposlenih i prevelikog obima posla. Takođe, istaknuto je da u Srbiji postoji 2.167 registrovanih medija, dok lokalni mediji beleže pad broja zaposlenih od 40 do 70 odsto u poslednjih 15 godina. Takođe, iako postoji određeni broj dobrih kritičkih tekstova oni su često utopljeni u moru zabavnog sadržaja.
Prezasićenost informacijama
Razvoj digitalnih u kombinaciji sa tradicionalnim medijima povećava izbor: gde, kad i kako ćemo konzumirati vesti. Ipak, preveliki izbor stvara kakofoniju informacija i ljudima postaje naporno da isprate sve što im se „servira“. U takvom ambijentu, konzumenti se osećaju mentalno iscrpljeni i rasejani što može da rezultira ravnodušnošću i udaljavanjem od informative bilo koje vrste.
Kako kreirati vest koja privlači pažnju: Saveti za PR profesionalce
Kreiranje vesti počinje od toga za koga se kreira, dakle ko je ciljna publika, i koje medijske formate ta grupa preferira. U Srbiji su društveni mediji među dva najčešće korišćena izvora vesti (83%), pored TV dnevnika (72%).
Rojters institut otkriva da su kratki video klipovi, podcasti i bliteni (newsletter) i dalje popularni među kreatorima i konzumentima digitalnih sadržaja. Takođe, interesovanje za plasiranje sadržaja na mrežama TikTok i Instagram i dalje je veliko, dok opada na mrežama X i Facebook. Povećava se i interesovanje za plasiranje vesti putem aplikacija Viber i WhatsApp.
Da bi maksimalno iskoristile potencijal društvenih mreža, kompanije bi trebalo da ih koriste kao kanal za dvosmernu komunikaciju. Razgovori sa korisnicima nude uvide o korisničinom iskustvu, i percepciji o brendu, te su odlična polazna tačka za kreiranje sadržaja za privlačenje novih i učvršćivanje veza sa postojećim klijentima.
Inovacije u kreiranju sadržaja
Veštačka inteligencija polako, ali sigurno ulazi u sferu komunikacije i služiće onima koji je ne smatraju pretnjom već vrednim alatom koji može da doprinese kreiranju, uređivanju i distribuciji sadržaja. Za početak, rad sa besplatnim AI rešenjima može pomoći PR timovima da odrede da li, i u kojoj meri, žele da automatizuju kreativne procese.
Besplatni AI alati pogodni za marketare:
- Jasper: Alat za pisanje i optimizaciju sadržaja. Jasper omogućava generisanje visokokvalitetnih materijala za kreiranje različitih pisanih sadržaja, od slogana do blog postova.
- DALL·E 3: Sistem za generisanje slika na osnovu tekstualnih opisa, idealan za dizajnere, ali i marketare koje žele da dopune svoja saopštenja unikatnim vizuelnim elementima. Važno je napomenuti da je alat besplatan samo za one koji imaju Microsoft nalog.
- Synthesia: Rešenje za kreiranje video sadržaja. Ubrzava proces i podstiče kreativnost kroz bogatu ponudu video šablona, omogućavajući korisnicima da besplatno kreiraju jednominutne sadržaje, idealne za društvene mreže.
Korišćenjem AI alata (ne samo kreativnih, već i specijalizovanih za organizaciju i upravljanje zadacima) smanjuje se vreme obavljanja rutinskih, repetitivnih poslova, što ostavlja više prostora za strateški rad. AI je već uveliko u upotrebi. U godinama koje dolaze, neće biti opcija – biće potreba.
Rešenje je praćenje i prilagođavanje promenama
Preferencije publike će se menjati. Današnji model deljenja poruka već naredne godine se može smatrati zastarelim. Na PR timovima je da konstantno prate promene u potrebama i željama korisnika. To je jedini način da se u svakom trenutku plasira poruka koja rezonuje sa ciljnom publikom i doprinosi izgradnji poverenja i pozitivnog imidža kompanije.
