Influenserska kultura imala je najbrži razvoj tokom prethodne decenije među svim fenomenima koje su nam donele društvene mreže. Brzinom svetlosti pojavljivale su se zvezde na influenserskom nebu, a istom tom brzinom su i nestajale. Posle ekspanzije iz prve dekade 21. veka čini se da im danas uticaj polako bledi. I dalje je izuzetno velik, međutim, postoje istraživanja koja su pokazala da se smanjuje.
Prve indikacije tog novog trenda dolaze sa Zapada, gde je on uostalom i nastao. U okviru istraživanja sprovedenog u januaru na ovu temu manje od četvrtine potrošača u Sjedinjenim Američkim Državama je reklo da ih uticajni ljudi motivišu da kupe proizvod brenda koji reklamiraju. Zanimljivo je da i lokalno istraživanje koje su sprovele agencije Pioniri i Smart Plus Research 2021. godine pokazuje da i kod nas čak 49 odsto ispitanika uglavnom ne veruje influenserima koje prati na mrežama.
Kreatori sadržaja vs. influenseri
Kako se pojavi neki novi igrač na tržištu društvenih mreža tako dolazi do remećenja reda koji je do tada postojao. Kako su platforme poput TikTok-a donele novi talas ljudi od uticaja, tako su se pravila promenila. Influenseri na Instagramu sve više se posmatraju kao osobe koje preteruju sa filtriranjem svojih fotografija i života, generalno. Stoga su se generacije Z i Alfa okrenule TikTok-u, Discord-u i Twitch-u upravo u potrazi za većom autentičnošću, jer ove mreže donose sirov, nefiltriran i istinski zabavan sadržaj.
Interaktivne i kreativne platforme poput TikTok-a danas su te koje brendovima pružaju mogućnost reklamiranja i povezivanja sa potencijalnim kupcima ili korisnicima. Doba marketinške moći tradicionalnog influensera dostiže vrhunac, što za mnoge brendove predstavlja problem, pa marketinški stručnjaci preporučuju saradnju sa kreatorima sadržaja.
ROI i dugoročna lojalnost
Promocija brenda zasnovana na personalizaciji danas zahteva potpuno novi pristup. To je van strategija influenserskog marketinga koje su usvojili mnogi brendovi u poslednjoj deceniji. Projekcije su da je povraćaj ulaganja (ROI) za angažovanje influensera sve ređi.
Takvi postovi brendovima sve manje govore o njihovim klijentima ili kako da se bolje povežu sa njima. Influenseri mogu da se pohvale milionima pratilaca, ali ne mogu da proniknu u detaljno razumevanje toga ko su ti ljudi zapravo ili kako oni razmišljaju. Očigledno je da influenseri doprinose trenutnom povećanju prodaje, ali manje utiču na vezivanju za neki brend što današnjim kupcima/konzumentima ima veliki značaj.
Brendovi se u svom pričanju priča okreću ka emocijama i društveno odgovornim akcijama sa nekom svrhom češće nego promociji nekog proizvoda. Primera radi, najnovija istraživanja u USA pokazuju da 76 odsto milenijalaca i 83 odsto generacije Z insistira na tome da brendovi treba da zauzmu stav o društvenim pitanjima. Prema istom istraživanju samo 14 odsto potrošača kaže da ih brendovi dobro poznaju i razumeju njihove potrebe. Iskrenost, pouzdanost i autentičnost, gde se potrošači tretiraju kao pojedinci, neverovatno su važne za odnos u kome se brend i potrošač osećaju usklađeno, a tradicionalne kampanje influensera sve manje su u mogućnosti da to pruže.
Iako su pomenuti trendovi aktuelni na Zapadu i nisu (još uvek) izraženi kod nas, ovo je dobra informacijama brendovima da se pripreme na buduće situacije, jer ti trendovi, ranije ili kasnije, stignu i na naše tržište.
