Građani više poverenja imaju u privredu nego u vladu

Autor teksta
Kliping

Kliping

Jedna od najvećih globalnih komunikacijskih kompanija Edelman objavila je i ove godine, dvadeset drugi put za redom, najpoznatije globalno istraživanje o poverenju građana Edelman Trust Barometer. Istraživanje je sprovedeno na 36.000 ispitanika u 28 zemalja u obliku 30-minutnog onlajn intervjua i služi kao svetski barometar koji pruža uvid u nivo poverenja koje građani imaju u najrelevantnije institucije kao deo našeg društva, a s obzirom na rezultate, mnogo je onih koji su zabrinuti u kojoj meri je njegova stabilnost održiva.

U okviru istraživanja najgore su prošli državni lideri, jer građani poručuju da, ukoliko dođe do potrebe za rešavanjem velikih problema poput pandemije ili klimatskih promena, više veruju biznismenima i privredi, nego vladi i političarima. Među posmatranim institucijama, poverenje u privredu tj. u kompanije je najveće i iznosi 61 odsto. Slede nevladine organizacije sa 59 odsto, pa tek onda vlada sa 52 odsto i mediji sa 50 odsto.

Naučnici su članovi društva kojima se najviše veruje

Dve godine pandemije korona virusa definitivno su se odrazile na rezultate ovog istraživanja i učinile da se u društvu najviše veruje naučnicima, čak tri četvrtine ispitanika tj. 75 odsto njih, a najmanje političarima, odnosno državnim liderima kojima veruje tek 42 odsto građana. Ništa bolje nisu prošli ni novinari sa 46 odsto. Po istom principu, kada je reč o multinacionalnim organizacijama, građani najviše veruju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a najmanje Evropskoj uniji.

U maju 2020, poručuju iz Edelmana, vlada je još uvek bila institucija od najvećeg poverenja, jer su građani očekivali liderstvo sposobno da se izbori sa globalnom pandemijom. Međutim, dve godine kasnije, nakon lošeg, prevashodno zbunjenog i zbrkanog odgovora na ovaj izazov, vladi se veruje manje nego kompanijama i nevladinim organizacijama. Građani i dalje žele da vlada prihvati velike izazove, ali samo četvoro od deset ispitanika veruje da je ona sposobna da izvrši i postigne rezultate. Neuspeh vlade doveo je do toga da se građani više oslanjaju na privredu, kao nešto što bi moglo da popuni prazninu. Ispitanici su izrazili želju da ona igra veću ulogu u klimatskim promenama, ekonomskoj nejednakosti, prekvalifikaciji radne snage i rasnoj nepravdi. Drugim rečima, društvena odgovornost i održivost očekuju se i nameću se kao temeljne stavke u biznisu.

Neuspeh liderstva

Sudeći po rezultatima Edelmanovog istraživanja klasični društveni lideri u vladi, medijima, pa čak i u najbolje ocenjenoj privredi, su diskreditovani. Građani ne veruju generalnim direktorima kompanija maltene podjednako koliko i novinarima, jer im je poverenje ukazalo tek 49 odsto njih.

Zanimljiv podatak u vezi sa tim jeste i taj da su ispitanici, na pitanje koje bi profesije trebalo da budu novi državni lideri, CEO menadžere stavili na poslednje mesto. Poverenje, nekada hijerarhijsko, postalo je lokalno i raspršeno, jer se ljudi više oslanjaju na svog ličnog poslodavca, svoje kolege i porodicu, nego na velike bosove i lidere.

Kada je reč o industrijskim sektorima, najviši stepen poverenja je dobila tehnologija sa 74 odsto, dok su na drugom mestu sa 69 odsto tri industrijske grane: zdravstvena nega, obrazovanje i proizvodnja. Na poslednjem mestu su društvene mreže sa 44 odsto.

Poverenje u medije konstantno opada

Dodatno zabrinjava to što građani imaju sve manje poverenja u medije, pošto je čak 67 odsto ispitanika poručilo kako ne veruje ni njima ni novinarima koji u njima rade. U odnosu na prethodnu godinu nivo poverenja u informacije koje plasiraju opao je u 15 od 27 zemalja obuhvaćenih ovim istraživanjem.

Na taj način, dva bastiona – vlada i mediji – na koje bi ljudi primarno trebalo da se oslanjaju kada je reč o istini, postale su, usled preterivanja u borbi za klikove i glasove, institucije od nepoverenja. Istovremeno, građani na njih gledaju kao na institucije koje razdvajaju, dok nevladine organizacije i privredu vide kao one koje ujedinjuju.

Ono što ipak najviše zabrinjava jeste podatak da je nepoverenje u institucije postalo nešto što se podrazumeva, jer je čak 60 odsto ispitanika poručilo da je sklono nepoverenju sve dok ne vidi konkretne, činjenične dokaze da je nešto verodostojno, što može biti veliki problem u suočavanju sa globalnim problemima poput klimatskih promena ili neke nove, potencijalne pandemije.

Kako ponovo izgraditi poverenje?

S obzirom na rezultate ovog istraživanja pojedine institucije definitivno će morati ozbiljno da se pozabave vraćanjem izgubljenog poverenja. Njegova ponovna izgradnja zahtevaće od njih da obezbede činjenične informacije koje prekidaju krug nepoverenja, dok se lideri moraju fokusirati na okupljanje ljudi oko zajedničkih pitanja i na dugoročno razmišljanje i postizanje jasnog napretka u oblastima od zajedničkog interesa. Suočavanje sa ovim bezbrojnim izazovima zahtevaće i novi način rada i mnogo viši nivo učinka ključnih institucija. Od državnih lidera i vlada se u tom smislu najviše očekuje, ali i od medija koji će morati da se vrate poslovnom modelu koji gnev zamenjuje trezvenošću, a mamac za klikove smirenim autoritetom. Umesto u lov na senzacije, oni bi trebalo da se fokusiraju na pružanje istinitih, činjeničnih informacija, što bi uostalom i trebalo da bude njihov primarni zadatak. Nevladine organizacije, sa druge strane, imaju neprocenjivu ulogu u klimatskim promenama, pa čak i u pandemiji Covid-19 koja je i dalje aktuelna, iako je otišla u drugi plan, ali će morati da ulože još puno truda i pokažu vidljiviji napredak u rešavanju aktuelnih problema kako bi im ljudi više verovali.

Pogledajte još