Otkako je početkom decembra kompanija OpenAI, osnovana od strane Ilon Maska i Sem Altmana predstavila ChatGPT, inteligentni četbot koji može da obavlja gotovo sve intelektualne poslove umesto nas, nastala je opšta histerija prouzrokovana njegovom pretnjom da zameni Google, ali ponajviše time što bi potencijalno mogao da zameni ljude tj. da mnoge od nas ostavi bez svojih radnih mesta. Međutim, da li je strah u vezi sa tim stvarno opravdan, odnosno da li je ChatGPT zaista toliko moćan?
Šta je ChatGPT i kako funkcioniše?
ChatGPT predstavlja tip jezičkog modeliranja koji je treningom na velikom skupu podataka iz jezičkog konteksta izveo zaključke o tome kako se reči i fraze koriste u različitim kontekstima što mu omogućava da odgovara na pitanja i kreira nove tekstove koji imaju neki smisao u kontekstu razgovora. Izveden je iz modela GPT (Generative Pre-training Transformer) koji je isto treningom na velikom skupu podataka naučio da generiše novi tekst koji ima smisla u kontekstu. Razlika između GPT i ChatGPT leži u tome što je ChatGPT specijalno prilagođen za razgovore tako da se može koristiti za odgovaranje na pitanja i kreiranje odgovora u razgovorima.
Ono što je nesporno jeste da je ChatGPT multifunkcionalan. Kao četbot on može razgovarati sa ljudima na razne teme, kao generator sadržaja može se koristiti za automatsko generisanje tekstova na različite teme, kao prevodilac može prevoditi tekstove sa jednog jezika na drugi, a može se koristiti i za automatizaciju odgovora na e-mailove ili poruke na društvenim mrežama. S tim u vezi, mnogi su već počeli da ga koriste u razne svrhe kao što je pisanje tekstova, domaćih zadataka, traženje medicinskih dijagnoza, kreiranje sadržaja za web, davanje preporuka, traženje saveta, postavljanje pitanja, pa čak i debatovanje. Ukratko, ChatGPT je operativan na mnogim poljima, ali se postavlja pitanje koliko je u svemu tome što radi uspešan?
Može li ChatGPT da zameni ljude?
Od same pojave veštačke inteligencije ljudi se pitaju da li će i kada ona biti u mogućnosti da zameni ljudsku, a ChatGPT predstavlja prvi ozbiljniji test ove dileme. S tim u vezi, ne treba da nas čudi što se ubrzo nakon njegove pojave, više od milion ljudi prijavilo da ga testira i obavi neku vrstu intervjua sa veštačkom inteligencijom. Oni koji su to uradili, uglavnom su postali svesni onoga što je OpenAI prilikom predstavljanja ove alatke upozorio – da ChatGPT ponekad daje odgovore koji zvuče uverljivo, ali su netačni i besmisleni. Istovremeno, iz kompanije su najavili da će dalji razvoj ovog četbota ići u pravcu toga da on odbije da odgovori na pitanje na koje ne može da pruži stoprocentno tačan odgovor.
Sve to ukazuje na činjenicu da oslanjanje na ChatGPT u ovom trenutku nije sasvim pouzdano. On jeste obučen za veliku količinu tekstualnih podataka i može da koristi te informacije za generisanje odgovora na pitanja i pružanje informacija o širokom spektru tema, ali nema mogućnost da stiče nova znanja ili iskustva kroz lično posmatranje ili interakciju sa svetom. S tim u vezi, odgovori ChatGPT-a se zasnivaju isključivo na obrascima i informacijama izvučenim iz tekstualnih podataka na kojima je obučen. I na kraju ono najvažnije, on nema sposobnost da zaista razume složenost ljudskog jezika i razgovora. Jednostavno je obučen da generiše reči na osnovu datog unosa, ali nije u mogućnosti da istinski shvati značenje tih reči. To znači da će svi odgovori koje generiše verovatno biti plitki i bez dubine i uvida. Njegova prednost u odnosu na dosadašnje četbotove je u tome što on pamti prethodne razgovore sa korisnicima, tako da se dodatno obučava i na tim podacima. Mnogi u tome vide potencijal za kreiranje personalizovanih uslužnih robota. Međutim, čak ni sa tom sposobnošću, on neće biti u mogućnosti da menja ljude u poslu zbog nemogućnosti promišljanja kroz interakciju sa drugim ljudima.
Po sličnom principu nerealan je i strah da bi ChatGPT mogao da zameni Google. Za razliku od najpopularnijeg pretraživača, ChatGPT prilikom odgovaranja na pitanje koje mu postavimo ne pretražuje web za najnovijim informacijama vezano za aktuelne događaje već ih bazira na podacima koje je dobio do 2021. S druge strane i njegovo apdejtovanje je diskutabilno ukoliko dolazi i iz aktuelnih četova. To bi značilo da neki plaćeni botovi mogu potencijalno da ga zatrpaju fejk informacijama, pa ostaje da vidimo kako će se veštačka inteligencija snaći sa tim izazovom pred koji danas stoji čitavo čovečanstvo, odnosno svaki pojedinac. A to nije za igranje.
