Da li će pritisak medija i javnosti odbraniti pravo na abortus u SAD?

Autor teksta
Kliping

Kliping

Kada kažemo da je neko 2022. godine pokušao da ukine jedno od ljudskih prava zvuči neverovatno. Još neverovatnije zvuči da je u pitanju Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država države koja se smatra svetionikom demokratije i ljudskih prava koju treba slediti. Pravo na abortus je izuzetno kontraverzno pitanje u svim zemljama pa i u Sjedinjenim Američkim Državama. Postoje brojne zemlje u svetu koje su zabranile ovo pravo, u nekima su jaki pokreti koji se bore za zabranu i pri tom je polarizacija izuzetno jaka. Nedavno je američki portal Politiko došao do nacrta odluke Vrhovnog suda koja je za cilj imala da zabrani abortus. Da budemo precizniji Vrhovni sud planira da ukine presudu iz 1973. godine – Rou protiv Vejda kojom je legalizovan abortus u SAD.

U ovoj situaciji pokazao se značaj snage medija koji je napravio presedan i objavio prvi nacrt odluke koja u obrazloženju sadrži mišljenje jednog od sudija koji smatra da je odluka pre skoro pola veka bila pogrešna. Ovaj i drugi mediji širom sveta poslednjih nekoliko dana imaju serije tekstova o reagovanjima na ovu mogućnost ukidanja jedne slobode. Čak su se i mediji u Srbiji uključili u praćenje ove globalno bitne teme, primećeno je kroz monitoring medija. Jedino što se mediji kod nas ovom temom najčešće bave sa dozom senzacionalizma i bez neke dublje analize posledica, a tema je od izuzetnog značaja za širu javnost.

Upravo su mediji naterali Predsednika SAD da reaguje iako se u prvi mah činilo da će proći bez reakcije Bele kuće s obzirom da odluka suda nije finalna i da se očekuje tek na leto. Tim povodom predsednik Bajden kaže da je njegova administracija spremna da reaguje ako do te odluke dođe. Agencija Rojters je prenela njegovu reakciju: „Verujem da je pravo žene na izbor fundamentalno“. S obzirom da je ova odluka još uvek na nivou nacrta i da je Politiko na vreme podigao zastavicu i definisao potencijalni problem moguće je da do ove odluke neće doći.

O čemu se ovde radi i šta je to bilo pre 50 godina?

Sada već davne 1973. godine Vrhovni sud SAD je u procesu Rou protiv Vejda poništio zakon savezne države Teksas koji je zabranjivao abortus. Po obrazloženju on je u suprotnosti sa Ustavom SAD. U istom obrazloženju Sud se bavi definisanjem perioda trudnoće u okviru kojih je regulisano kada je moguće izvršiti abortus, a kada ne. Ta presuda, jedna od najkontroverznijih, doneta je sa svega dva glasa protiv, od devet sudija koliko broji sudsko veće Vrhovnog suda. Na osnovu prvih reakcija saveznih država mediji su već pripremili listu država koje bi zabranile abortus a koje ne bi. Takođe, prema nekim procenama veruje se da će se smanjiti stopa abortusa s obzirom na ekonomski efekat ovakve odluke i odlučivanja žena da putuju do destinacije gde mogu da iskoriste svoje pravo.

Prema navodima Centra za reproduktivna prava u svetu postoje 24 zemlje u kojima je abortus potpuno zabranjen. Među njima su Andora i Malta u Evropi, Salvador i Honduras u Centralnoj Americi, Senegal i Egipat u Africi, Filipini i Laos u Aziji.

Nedavno je jedan sličan slučaj privukao pažnju medija iz regiona. Naime, jedna žena u Hrvatskoj je saznala da joj nerođena beba ima tumor, a doktori su odbili da izvrše abortus iako zakon kaže da to mogu da urade, prenosi portal Index saopštenje Ministarstva zdravlja. Još jednom su mediji i društvene mreže stavile slučaj pod lupu javnosti i poveli debatu o tome da li, kada i ko može da izvrši abortus.

Još jedan drastičan slučaj dogodio se u Poljskoj kada je pre godinu i po uvedena skoro potpuna zabrana abortusa i dozvoljeno je obaviti postupak samo u slučaju ako je žena silovana, da je došlo do incesta ili kada je život majke u pitanju. Tada je jedna mlada žena umrla od sepse zato što su se lekari bojali da ne prekrše ovaj rigidan zakon. Nakon toga nedeljama su trajali masovni protesti.

Vratimo se u SAD i reakcijama na slučaj afere procurelih informacija iz Vrhovnog suda. Američki radijski voditelj Hauard Štern, poznat po direktnim komentarima na razne teme, branio je pravo žena na abortus. On je predložio da bi svakoj bebi rođenoj iz neželjene trudnoće trebalo „dopustiti da živi u zgradi Vrhovnog suda s tim sudijama“.

Da bi se bolje razumeo ovaj slučaj treba znati da je u Sjedinjenim Američkim Državama pravo bazirano na sudskoj praksi i običajnom pravu, a ne na zakonima i kodeksima. Ova vrsta pravnog sistema izjednačava sudsku praksu sa zakonom, a samim tim pozivanje na presudu iz 1973. godine ima težinu. Još jedan podatak bitan za razumevanje konteksta priče je da se na polovini predsedničkog mandata održavaju izbori za Kongres i da se često dešavalo da dođe do promene odnosa snaga odnosno do kohabitacije predsednika iz jedne i većine u ovom telu iz druge partije. Prema svemu sudeći nema razlike kada su političke kampanje u pitanju bilo gde u svetu, pa tako ni u SAD. Demokrate će na svaki način iskoristiti ovaj trenutak da „plaše“ svoje glasače republikancima koji hoće da ograniče njihova prava. Kako izveštava Politiko guvernerka Nju Jorka Keti Hočul, koja se ponovo kandiduje za tu poziciju, je od spore kampanje okrenute odbrani od optužbi da su njeni saradnici umešani u brojne afere, prešla u agresivniju varijantu podizanja svesti javnosti na temu prava na abortus. Brzo su producirali dva kratka video spota fokusirana samo na ovo pitanje i time su, uz oglašavanje na društvenim mrežama, probali da preuzmu primat u trci koja će biti završena u novembru. Njen PR tim je preuzeo ovu temu kao svoju i čak se guvernerka pojavila na protestima u znak podrške odbrani prava na abortus. Istovremeno, Demokrate su pred Senat, gornji dom Kongresa, iznele predlog zakona po kome će pravo na abortu postati opšte i neće moći da se promeni prostim ukidanjem presude. S obzirom da su snage u ovom domu izjednačene biće interesantno videti ishod glasanja. Koji je efekat ovakvih manevara videćemo kada prođu izbori.

U svakom slučaju sama najava ukidanja prava na abortus u jednoj od država koje važe za kolevku demokratije i zaštitnice ljudskih prava je velika stvar. Upravo ljudska prava su bila barjak kojim su mahali državnici kada su nekog diktatora hteli da smene. Ovakve najave su pokazatelj da je globalni sistem sazreo za korenite promene kako bi se zaštitile osnovne vrednosti i tekovine koje je iznedrila civilizacija do sada. Istovremeno, pokazana je i snaga medija i javnog mnjenja kada su bitne teme u fokusu. Ljudska prava i njihova zaštita je nešto oko čega ne bi trebalo da bude kompromisa kada je izveštavanje novinara u pitanju bez obzira na političko opredeljenje kuće u kojoj radi.

Pogledajte još