Vesti su dostupnije nego ikada, ali to ne znači da im publika više veruje, niti da želi da ih prati bez prestanka.
Najnoviji Digital News Report 2026, najopsežnije globalno istraživanje medijskih navika koje sprovodi Rojters institut, pokazuje da digitalni izvori i dalje predvode način informisanja građana Srbije. Informativni sajtovi i aplikacije beleže rast, društvene mreže ostaju jedan od glavnih puteva do vesti, dok se AI četbotovi sve jasnije pojavljuju kao novi izvor informacija.
U isto vreme, poverenje u vesti palo je na samo 22%, a više od polovine građana navodi da vesti izbegava ponekad ili često. Upravo taj spoj velike dostupnosti, niskog poverenja i rastućeg zamora najbolje opisuje ovogodišnje medijske navike u Srbiji.
Online ostaje dominantan, ali rastu sajtovi i aplikacije
Neki oblik online izvora za informisanje koristi 85% građana Srbije, isto koliko i prethodne godine. Ova kategorija obuhvata informativne sajtove i aplikacije, društvene i video mreže, podkaste i AI četbotove.
Društvene mreže za vesti koristi 64% ispitanika, što je pad od tri procentna poena. Nasuprot tome, informativni sajtovi i aplikacije beleže rast od četiri procentna poena i sada ih koristi 57% građana.
Televizija ostaje važan izvor informacija, posebno među starijom publikom, ali njen domet opao je na 51%. Radio za vesti koristi 19% ispitanika, dok je štampa jedini tradicionalni kanal koji beleži blagi rast, sa 15% na 16%. Podkaste sa vestima koristi 11% građana, dok se 9% ispitanika informiše i pomoću AI četbotova. Iako njihov domet još nije uporediv sa sajtovima ili društvenim mrežama, četbotovi se prvi put jasno pojavljuju kao deo svakodnevnog informativnog okruženja.
Ovi podaci pokazuju da digitalna transformacija više ne podrazumeva samo prelazak publike na internet. Promena se sada odvija između različitih digitalnih kanala, pri čemu publika kombinuje direktan pristup medijskim sajtovima, sadržaj na mrežama i nove alate za pronalaženje i sažimanje informacija.
Vodeće platforme beleže rast u korišćenju za vesti
Iako ukupno korišćenje društvenih mreža za informisanje beleži blagi pad, vodeće platforme pojedinačno ostvaruju rast kada je reč o vestima.
Facebook ostaje najčešće korišćena mreža za informisanje. Za vesti ga koristi 50% građana, pet procentnih poena više nego prethodne godine. Slede YouTube sa 41% i Instagram sa 40%, pri čemu obe platforme beleže snažan rast. Udeo YouTube-a povećan je za osam, a Instagrama za sedam procentnih poena. TikTok za praćenje vesti koristi 24% ispitanika, tri procentna poena više nego prethodne godine. Viber je izvor vesti za 22% građana, dok je platforma X ostala na 14%.
Kada se posmatra njihova ukupna upotreba, YouTube koristi 80% ispitanika, Viber 77%, Facebook 75%, Instagram 69%, TikTok 46%, a X 21%.
Rast vodećih platformi pokazuje da se vesti sve češće susreću u digitalnom okruženju koje nije prvenstveno namenjeno informisanju. Medijski sadržaj na tim mestima konkuriše zabavi, privatnoj komunikaciji, influenserima i sadržajima koje preporučuju algoritmi.
RTS i N1 dele prvo mesto, N1 vodi među online brendovima
Kada je reč o nedeljnom korišćenju televizije, radija i štampe za praćenje vesti, RTS i N1 dele prvo mesto sa po 38% ispitanika. Slede TV Nova sa 24%, Blic i TV Pink sa po 20%, Prva televizija sa 19% i B92 sa 17%. Kurir u tradicionalnim formatima koristi 15% ispitanika, dok Nova i Informer TV imaju domet od po 14%. Happy TV prati 13% građana, a Danas 12%.
U online prostoru N1 dodatno učvršćuje vodeću poziciju. N1 online koristi 36% ispitanika, četiri procentna poena više nego prethodne godine. Blic online ostaje na drugom mestu sa 30%, dok Telegraf.rs koristi 23% građana. Nova online beleži nedeljni domet od 21%, dok Mreža za istraživačko novinarstvo online, Danas online i Kurir online koriste po 20% ispitanika. Mondo.rs i RTS online imaju po 19%, a portal Sd.rs 18%.
Rezultati pokazuju da isti medijski brend može imati različitu poziciju u tradicionalnom i digitalnom okruženju. Dok RTS i N1 dele vrh među televizijskim i radijskim izvorima, N1 ima izraženiju prednost na internetu.
Poverenje u vesti palo na samo 22%
Najizraženija promena u ovogodišnjem istraživanju odnosi se na poverenje. Samo 22% građana Srbije navodi da ima poverenje u vesti, pet procentnih poena manje nego prethodne godine. Globalni prosek iznosi 37%.
Istovremeno, 62% ispitanika zabrinuto je zbog toga da li su informacije na internetu istinite ili lažne. Ovaj procenat ostao je nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu.
Najviši nivo poverenja među obuhvaćenim medijskim brendovima ima TV N1, kojem veruje 52% ispitanika. Slede TV Nova S sa 47%, Vreme sa 43%, Danas sa 41% i NIN sa 37%. RTS-u veruje 33% ispitanika, ali mu 43% ne veruje. Isti procenat poverenja ima i TV Prva. Poverenje u TV B92 iznosi 31%, Politiku 30%, Blic 29%, a Večernje novosti 28%.
Najniži nivo poverenja beleži Informer sa 19%. TV Pink i TV Happy imaju po 21%, dok Kuriru veruje 23% ispitanika. Kod Informera i TV Pink nepoverenje prelazi 60%.
Širi kontekst medijskog okruženja pokazuje i Svetski indeks slobode medija za 2026. godinu, na kojem se Srbija nalazi na 104. mestu među 180 zemalja, sa rezultatom 50,79.
Više od polovine građana izbegava vesti
Vesti ponekad ili često izbegava 53% građana Srbije. To je rast od sedam procentnih poena za samo godinu dana i jedan od najupečatljivijih nalaza ovogodišnjeg istraživanja.
Izbegavanje vesti ne znači nužno da je publika potpuno prestala da se informiše. Građani mogu preskakati određene teme, ograničavati vreme provedeno uz vesti ili se informisati samo kada procene da je to neophodno.
Ipak, činjenica da vesti izbegava više od polovine ispitanika dobija dodatnu težinu kada se posmatra zajedno sa padom poverenja. Medijima danas nije dovoljno da budu prisutni na svim kanalima. Potrebno je da ponude sadržaj kojem publika veruje, koji joj pomaže da razume događaje i koji ne doprinosi dodatnom osećaju preopterećenosti.
Dostupnost više nije glavni problem, poverenje jeste
Digital News Report 2026 pokazuje da građanima Srbije ne nedostaju izvori informacija. Vesti su dostupne na televiziji, portalima, društvenim mrežama, video platformama, u aplikacijama za dopisivanje i sve češće kroz AI četbotove.
Glavni izazov postaje način na koji publika bira kome će pokloniti pažnju i poverenje. Sajtovi i aplikacije beleže rast, vodeće društvene mreže privlače sve više korisnika koji ih koriste za vesti, ali istovremeno raste i broj građana koji od informacija pokušavaju da se udalje.
Publika, dakle, nije napustila vesti, ali je postala selektivnija, opreznija i umornija. U okruženju u kojem je sadržaja sve više, najvažnije pitanje više nije samo gde će se vest pojaviti, već da li će publika proceniti da je vredna njenog vremena i poverenja.
