Digital News Report 2025, najopsežnije globalno istraživanje medijskih navika koje sprovodi Rojters institut, pokazuje da građani u 48 zemalja – uključujući i Srbiju – sve više napuštaju tradicionalne izvore informisanja i okreću se digitalnim izvorima, video formatima i društvenim mrežama kao glavnim kanalima za praćenje vesti. Među ključnim porukama izveštaja izdvajaju se dominacija video formata, sve veća uloga društvenih mreža u svakodnevnom informisanju i rastuće oslanjanje mlađih generacija na veštačku inteligenciju i četbotove u pronalaženju i filtriranju vesti.
Prema podacima iz Reuters Institute Digital News Report 2025, Srbija se nalazi na samom vrhu Evrope kada je reč o oslanjanju na društvene mreže za praćenje vesti – koristi ih čak 67% ispitanika, dok među mladima uzrasta 18–24 godine ta brojka raste na 45% za TikTok, a značajan udeo beleži i Instagram. Internet penetracija u Srbiji iznosi oko 85%, što pruža stabilnu osnovu za digitalnu distribuciju informacija. Mobilni telefoni su primarni uređaj za konzumaciju vesti, dok se pristup vestima putem desktop računara i štampe smanjuje. Televizija i dalje ima snažan domet – javni servis RTS privlači prosečno 2,5 miliona gledalaca u svojim centralnim informativnim emisijama.
Međutim, mladi imaju drugačije navike: oni se informišu prvenstveno preko aplikacija i društvenih mreža i retko konzumiraju tradicionalne TV sadržaje. U kontekstu kriza i protesta, društvene mreže postale su glavno mesto informisanja. Studenti i mladi građani često koriste TikTok i Instagram kako bi delili informacije i pratili razvoj događaja u realnom vremenu. Ova promena u dinamici distribucije informacija ukazuje na rastuću važnost personalizovanog i participativnog novinarstva.
📊 Gde se informišemo: TV i dalje snažan, ali online dominira
Iako televizija ostaje važan izvor informacija za stariju populaciju u Srbiji (koristi je 54% građana), mladi se u velikoj meri okreću internetu i mobilnim uređajima. Čak 85% ispitanika navodi da koristi neki oblik online izvora za vesti – što uključuje sajtove, društvene mreže, video platforme, podkaste i AI chatbotove.
Društvene mreže su najkorišćeniji pojedinačni digitalni kanal za informisanje – koristi ih 67% građana. Veb sajtove i aplikacije za vesti koristi 53%, dok su tradicionalni mediji – radio (21%) i štampa (15%) – u značajnom padu.
Kada je reč o uređajima, dominacija pametnih telefona je apsolutna: koristi ih čak 87% građana za informisanje, što potvrđuje trend konzumacije vesti u pokretu i u kraćim, vizuelnim formatima. Računari su i dalje relevantni (67%), dok tableti imaju značajno manji domet (27%).
Ovi brojevi potvrđuju da se digitalna transformacija medijske potrošnje u Srbiji ubrzava, pri čemu društvene mreže i mobilni uređaji zauzimaju centralno mesto u svakodnevnom informisanju građana.
🔢 Tradicionalni mediji i dalje vode, online izvori beleže snažno prisustvo
Kada je reč o nedeljnom dometu tradicionalnih medija (televizija, radio i štampa), RTS (42%) i N1 (40%) ostaju među najpraćenijim informativnim kanalima u Srbiji. Slede ih TV Pink i Nova S sa po 25%, a zatim Blic sa 23%.
U online sferi, najposećeniji informativni portali su N1 online (32%) i Blic online (30%). Slede Telegraf.rs sa 23%, Kurir online sa 20%, te Srbijadanas.com, Mondo.rs, Danas online i RTS online, koji imaju po 18% korisnika nedeljno.
Ovi podaci pokazuju jasnu podelu medijskog pejzaža u Srbiji: dok tradicionalni kanali i dalje imaju visok domet, online izvori ostvaruju snažno prisustvo, posebno među publikom koja se informiše putem digitalnih platformi.
🤝 Poverenje u medije: samo 27% građana ima poverenje u vesti
Jedan od najupečatljivijih nalaza ovogodišnjeg izveštaja odnosi se na poverenje u medije. U Srbiji, poverenje u vesti iznosi svega 27%, što je među najnižim rezultatima u okviru 48 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Istovremeno, zabrinutost zbog dezinformacija izrazilo je 58% ispitanika.
Analiza pokazuje da građani Srbije najviše poverenja imaju u TV N1 (49%), Nova.rs (46%), TV Nova S (44%), Danas i Vreme (po 40%). Na suprotnom kraju nalaze se mediji kojima se najmanje veruje: TV Pink i Informer imaju po 21% poverenja, a Kurir i TV Happy po 24%.
Zanimljivo je da i tradicionalno jake institucije kao što su RTS i Politika beleže više nepoverenja nego poverenja – u oba slučaja više od 40% građana ističe da ne veruje tim izvorima.
Ovi podaci ukazuju na izraženu polarizaciju medijskog pejzaža i jasno profilisane grupe korisnika koji biraju izvore u skladu sa sopstvenim kriterijumima kredibiliteta, iskustva i digitalne dostupnosti.
📲 Gde se vesti dele i prate: društvene mreže kao informativni epicentar
Društvene mreže ne služe više samo za povezivanje – u Srbiji, one su postale ključni kanal za konzumaciju i deljenje vesti. Čak 29% građana aktivno deli vesti putem društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka ili mejla, što potvrđuje da publika ne samo da konzumira sadržaj, već i aktivno učestvuje u njegovoj distribuciji.
Najkorišćenija mreža za vesti je Facebook, koji koristi 45% ispitanika za informisanje, a ukupno 70% građana ga koristi generalno. Slede YouTube (33% za vesti, 75% ukupno) i Instagram (33% za vesti, 62% ukupno). Zanimljivo je da je TikTok, iako češće povezan s kraćim i zabavnim sadržajem, četvrti najčešći izvor vesti (21%), naročito među mladima.
Aplikacije za razmenu poruka takođe imaju snažnu ulogu: Viber koristi 18% građana za vesti, a ukupno ga koristi dve trećine populacije. Platforma X (bivši Twitter) beleži skromniji domet – koristi ga 14% ispitanika za informisanje, što je i dalje značajan procenat s obzirom na specifičnu ciljnu grupu i ulogu u praćenju događaja u realnom vremenu.
Ovi podaci još jednom potvrđuju da se informisanje u Srbiji danas ne odvija samo preko tradicionalnih medija, već kroz mozaik digitalnih kanala, aplikacija i društvenih mreža – gde korisnici sve češće postaju i aktivni posrednici u širenju informacija.
⚖️ Izazovi informisanja u eri sumnje
Podaci iz ovogodišnjeg izveštaja Rojters instituta potvrđuju da se informisanje u Srbiji nalazi u fazi dubokih i trajnih promena. Građani sve više biraju sadržaje koji su brzi, mobilni i dostupni na mrežama koje već koriste za komunikaciju i zabavu. Istovremeno, poverenje u tradicionalne izvore sve je niže, a razlika u navikama između starijih i mlađih generacija postaje sve izraženija.
U takvom okruženju, ključni izazov nije više samo format – da li će informacija biti na televiziji, na sajtu, na TikToku ili u četboksu – već kvalitet i kredibilitet onoga što se prenosi. Širenje dezinformacija i osećaj opšte sumnje u izvore vesti ostavljaju posledice koje prevazilaze medijski sektor: oni utiču na poverenje u institucije, međuljudske odnose i kapacitet društva da donosi odluke na osnovu pouzdanih informacija.
Mediji koji uspeju da spoje digitalnu dostupnost sa profesionalnim standardima imaju priliku da ne samo osvoje publiku, već i da obnove poverenje koje je očigledno poljuljano. Jer u svetu u kojem svi mogu da podele vest, najvrednije postaje – kome i zašto verujemo.
