Meta, kompanija koja poseduje Facebook i Instagram i WhatsApp, uvodi značajne promene u svoju politiku provere činjenica (fact checking). Početkom januara objavila je da ukida nezavisne moderatore za proveru činjenica sa kojima je sarađivala od 2016. godine i da uvodi “community notes” odnosno beleške zajednice. Na ovaj način se posao provere činjenica decentralizuje i prebacuje korisnicima ovih platformi.
Kako objašnjava Nikola Mendelson, šefica za globalno poslovanje u Meti, ova promena se trenutno odnosi samo na SAD, a u planu je da se kasnije uspostavi i u ostalim delovima sveta. Iako mnogi smatraju da će ova odluka povećati broj lažnih vesti i informacija, Zakerberg ne deli to mišljenje: “Zapravo mislim da je sistem beleški zajednice poput onoga što platforma X ima već neko vreme zapravo efikasnije od onoga što smo radili ranije, i mislim da će naš proizvod biti bolji zbog toga.”
The Verge objašnjava da Metina odluka više liči na pokušaj da se zadobije naklonost novoizabranog predsednika Trampa. Zakerberg je u svom videu opisao nedavne izbore kao „kulturnu prekretnicu“ ka slobodi govora. Takođe, Meta je donirala milion dolara fondu za inauguraciju Trampa. Tramp je za Njujork tajms rekao da su promene u Meti „verovatno” odgovor na njegove pretnje.
Ove promene izazivaju brojne reakcije, od zabrinutosti do podrške, kako među korisnicima tako i među stručnjacima za marketing i komunikacije. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta se menja, zašto se menja, kako to utiče na korisnike i šta ovo znači za one koji se bave marketingom i komunikacijama.
Da rezimiramo, ključne promene su:
1. Ukidanje interne provere činjenica (prvo u SAD-u, a kasnije i u drugim zemljama) i uvođenje beleški korisnika: “Počevši od SAD, završavamo naš program za proveru činjenica treće strane i prelazimo na model Communiti Notes (beleške korisnika).”
2. Više slobodnog govora: “Dozvolićemo više govora tako što ćemo ukinuti ograničenja na neke teme koje su deo mejnstrim diskursa i fokusirati naše sprovođenje na nezakonita i teška kršenja.”
3. Personalizacija vesti na feed-u korisnika: “Zauzećemo personalizovaniji pristup političkom sadržaju, tako da ljudi koji žele da vide više takvog sadržaja u svojim fidovima, to mogu da biraju.”
Kako će tačno funkcionisati sistem beleški korisnika?
Kada ovaj sistem počne da funkcioniše, što se očekuje da se desi u narednim mesecima u SAD-u, Meta neće pisati beleške zajednice niti odlučivati koje će se pojaviti. Pišu ih i ocenjuju samo korisnici. Kao što se radi na platformi X, beleške korisnika će zahtevati dogovor između ljudi sa nizom perspektiva kako bi se sprečile pristrasne ocene. U Meti objašnjavaju da nameravaju da budu transparentni o tome kako različita gledišta informišu beleške prikazane na njihovim platformama.
Meta je objasnila da ove promene imaju za cilj da poboljšaju transparentnost i da smanje pritisak na kompaniju u vezi sa optužbama za cenzuru i pristrasnost. Međutim, kritičari smatraju da je pravi razlog za ove promene smanjenje troškova i smanjenje odgovornosti za širenje dezinformacija.
Kako ovo utíče na korisnike Facebooka i Instagrama?
Povećan rizik od dezinformacija
– Bez interne provere činjenica, postoji veći rizik da će lažne vesti i dezinformacije biti širene. Ovo je posebno zabrinjavajuće u zemljama kao što je Srbija, gde je nivo medijske pismenosti i kritičkog mišljenja niska, a polarizacija visoka.
– Korisnici će morati sami da procenjuju tačnost informacija, što može biti izazovno, posebno za one koji nisu upoznati sa alatima za proveru činjenica.
Veća odgovornost korisnika
– Korisnicima će biti omogućeno da sami prijavljuju lažne vesti, ali ovo može biti zloupotrebljeno. Na primer, korisnici mogu prijavljivati sadržaje koji im se ne dopadaju, čak i ako su tačni.
– Ovo može dovesti do veće polarizacije i podele u društvu, jer će korisnici verovatno prijavljivati sadržaje koji nisu u skladu sa njihovim stavovima.
Manje restrikcija za lažne vesti
– Sadržaji koji su prethodno bili označeni kao lažni neće biti toliko strogo kažnjeni, što znači da će imati veću vidljivost. Ovo može dovesti do većeg širenja dezinformacija.
Šta marketing stručnjaci mogu da urade kako bi se pripremili za ove izmene:
Budite oprezni da se ne povežete sa lažnim vestima
– Pažljivo birajte sadržaja koji delite ili promovišete. Povezivanje sa lažnim vestima može naštetiti reputaciji brenda.
– Potrebno je investirati u edukaciju timova o tome kako prepoznati i izbeći dezinformacije.
Edukujte korisnike ovih platformi
– Marketinške kampanje mogu uključivati edukativne sadržaje koji podučavaju korisnike kako da prepoznaju lažne vesti. Ovo može pomoći u izgradnji poverenja između brenda i korisnika.
Sarađujte i podržite lokalne organizacije za proveru činjenica
– Saradnjom sa ovakvim organizacijama možete da doprinesete tačnosti i proveri informacija.
Edukacija i kritičko mišljenje kao prioritet
Promene koje Meta uvodi u vezi sa proverom činjenica imaju dalekosežne posledice, kako za korisnike tako i za marketinške stručnjake. Dok Meta tvrdi da ove promene imaju za cilj veću transparentnost i uključivanje korisnika, kritičari upozoravaju da one mogu dovesti do većeg širenja dezinformacija, posebno u zemljama kao što je Srbija.
Za korisnike, ovo znači veću odgovornost pri deljenju sadržaja, dok marketinški stručnjaci moraju biti oprezni pri odabiru informacija koje promovišu. Lokalne organizacije za proveru činjenica postaju još važnije u borbi protiv dezinformacija, a saradnja sa njima može biti ključna za održavanje poverenja korisnika.
Ove promene su još jedan podsetnik na to koliko je važno biti informisan i kritički razmišljati o sadržajima koje srećemo na društvenim mrežama.
