Najuticajnije naslovne strane kroz istoriju i kontekst

Autor teksta
Picture of Kliping

Kliping

Kada ste poslednji put držali časopis u rukama?

U svetu koji je preplavljen informacijama, sve je teže kreirati upečatljivu naslovnicu. Svaka naslovna strana se takmiči sa nizom drugih izdanja koja se nalazi na kioscima. A od izgleda naslovnice zavisi da li će se publikacija čitati ili zaobići.

Složićemo se da je konkurencija velika i da je osvajanje pažnje publike teži zadatak nego ikada pre.

U nastavku teksta analiziraćemo neke od najuticajnijih naslovnih strana u svetu, ali i na našim prostorima i objasniti šta je to što ih izdvaja iz mase.

Šta je ono što naslovnu stranu izdvaja od drugih?

  1. Upečatljiv dizajn

Naslovna strana je ono što ljudi prvo vide. Upečatljiv dizajn je ono što će zaustaviti osobu i naterati je da pogleda časopis na kiosku ili da otvori i pročita tekst koji naslovnica najavljuje. Svaki element mora da služi svrsi – od fonta do slika i boja.

  • Brending

Dosledna upotreba palete boja, pozicije elemenata i stila, obezbediće prepoznatljivost među čitaocima.

  • Priča koja se krije iza slike

Kroz pažljivo osmišljenu sliku, fotografi i dizajneri mogu da izazovu emociju kod čitalaca. Korišćenjem efektnih vizuala, provokativne i dinamične fotografije, čitaocima se može preneti kompleksna priča, pozivajući ih da budu deo nje.

  • Naslov

Vešto osmišljen naslov je poziv na otkrivanje priče koja se krije među stranicama; on je taj koji budi radoznalost. 

  • Razumevanje publike

Dizajneri moraju dobro poznavati interese svoje publike kako bi osmislili naslovnu stranu koja će rezonovati kod publike i probuditi interesovanje. Oni moraju imati u vidu relevantnost i širi kontekst kako bi obezbedili primećenost naslovnice.

Koje su naslovne strane o kojima se kroz istoriju pričalo?

To the Moon and Back

LIFE, 1969. godine

Za 500 miliona ljudi koji su pratili Apolo 11 misiju preko televizije ili radija, momenat kročenja čoveka na Mesec nije se činio istinitim. Magazin LIFE je dve nedelje nakon samog događaja publikovao izdanje sa upečatljivom naslovnom stranom i detaljnom reportažom događaja. 

Za razliku od New York Times naslovnice, LIFE je prikazao Nila Armstronga, fotografa i prvog čoveka na Mesecu, u viziru Baza Aldrina. Jedan pogled na ovo izdanje magazina bio je dovoljan da potvrdi da je LIFE kreirao najbolji pregled ovog događaja, pružajući svojim čitaocima obiman i detaljan prikaz ,,najvećeg istraživanja u istoriji”.

John Lennon and Yoko Ono

Rolling Stone, 22. januar 1981. godine

Eni Libovic smatra se legendarnim fotografom, a njena fotografija koja prikazuje Džona Lenona i Joko Ono najslavnijom u rokenrol istoriji. 

Originalna ideja za promociju albuma Lenona i Ono bila je da se na naslovnoj strani Roling Stouna pojave bez odeće. Iako ona nije u potpunosti realizovana, Libovic je znala da je imala pravu fotografiju za naslovnu stranu u momentu kada je izradila prvi polaroid.

Joko Ono se prisetila tog momenta u intervjuu 2004. godine. ,,Sesija se odvila u svetloj, osunčanoj prostoriji koja je gledala na park. Osećali smo se prijatno jer je u pitanju bila Eni, koju smo poštovali i kojoj smo verovali, pa Džon nije imao problem pri skidanju odeće.”

Iste večeri kada su Lenon i Ono fotografisani, 8. decembra 1980. godine, Lenon je ubijen od strane obožavatelja pred ulazom svog apartmana na Menhetnu.

22. januara 1981. godine se ovo izdanje magazina našlo na trafikama. Naslovnu stranu krasila je samo ova ranjiva fotografija bez ikakvog teksta, izdvajajući se iz mase novina koje su Lenonu odavale počast. 

2005. godine, ova naslovna strana proglašena je najboljom naslovnicom u prethodnih 40 godina od strane American Society of Magazine Editors. Takođe, ovo izdanje postalo je pravo blago među kolekcionarima. Naime, jedna od kopija potpisana od strane Jana Venera, osnivača Roling Stouna, našla se na aukciji i 100% zarade donirano je u svrhe prevencije nasilja oružjem.

Prema Eni Libovic, Lenon je, kada je video polaroid, rekao: “To je to. Ovo je naša veza.” 

Pray

WIRED, jun 1997. godine

Iako uspešna, kompanija Apple je devedesetih godina imala brojne probleme. Sa svega par izuzetaka, Apple proizvodi spadali su u kategoriju preskupih i ne naročito inovativnih u poređenju sa njihovim konkurentima. 

Kompanija je bila u gomili dugova, nije se smatrala za tehnološkog lidera i borila se da opstane na tržištu. U prvoj četvrtini 1997. godine, Apple je dostigao nezabeleženi gubitak od 708 miliona dolara. 

Svi su verovali da je tu kraj Apple-a.

U sred katastrofe, naslovnica magazina WIRED koja prikazuje simbol kompanije Apple u žici, uz propratni članak ,,101 način da se spasi Apple”, na provokativan način grabila je pažnju ljudi širom sveta i davala novu temu za razgovor. 

Od tada, Apple se vraća na veliku scenu, delimično zbog uspeha iPod-a.

O kojim naslovnim stranama se pričalo na našim prostorima?

Oni su jedini superheroji / Hvala vam, doktori!

Nedeljnik, 7. maj 2020.

Borba protiv COVID-19 je period kojeg se svi nerado sećaju. Svako je podnosio određenu žrtvu i svako je bio heroj na neki način. Ipak, među herojima, kao najveći izdvojili su se lekari i drugi zdravstveni radnici.

Nedeljnik je ovekovečio njihove žrtve kroz specijalne naslovne strane. U znak podrške lekarima, Nedeljnik je fotografisao lekare Tamaru Panić i Nikolu Matavulja, sa kojima je sproveo intervju o stanju unutar kovid bolnica.

Kampanja „Hvala vam, doktori“ nagrađena je zlatnom EPICA nagradom u kategoriji COVID-19 Communications, u konkurenciji od 1980 prijava iz 59 zemalja. 

Nedeljnik, specijalno izdanje

Nedeljnik, 21. mart 2021.

Nakon naslovnih strana koje je posvetio lekarima, Nedeljnik je još jednom uspeo da svojim inovativnim idejama privuče pažnju publike. 

Kako drugačije oslikati godinu koju je obeležila pandemija? Vreme koje su ljudi proveli zatvoreni u svojim domovima, uplašeni za svoje i zdravlje svojih bližnjih? Dani su prolazili, nedelje, meseci…

Ceo taj period postao je samo skup precrtanih brojeva. Svi su čekali da jedan dan prođe, nadajući se da će ono što dolazi sutra biti bolje.

Ispovest Milene Radulović

Blic, 17. januar 2021.

Januar 2021. godine obeležila je hrabrost glumice Milene Radulović koja je prijavila učitelja glume Miroslava Miku Aleksića za silovanje i seksualno zlostavljanje.

Milena je smogla snagu da uradi ono što mnoge žrtve seksualnog zlostavljanja žele – odlučila je da se bori. Njena priča je u potpunosti preneta od strane Blica, kreirajući prekretnicu i dajući nadahnuće drugim ženama da progovore i ustanu protiv ljudi koji su ih na ovaj način maltretirali.

Afera oružje: Ko ruši Krušik

NIN, 28. novembar 2019. godine

To da provokativni naslovi i trenutna situacija u nekoj zemlji čine naslovnu stranu upečatljivom i uticajnom može se videti na primeru naslovnice nedeljnika NIN.

Naime, tadašnja naslovnica najavljena je na društvenim mrežama. Na njoj se nalazio predsednik Aleksandar Vučić kako obilazi štandove na Sajmu naoružanja, ali sama fotografija je bila zabeležena iz takvog ugla da je cev puške bila usmerena direktno u njega.

Na ovo su reagovali brojni predstavnici vladajuće koalicije, označavajući je neprimerenom, što je rezultovalo povlačenjem ove fotografije sa naslovne strane.

Umesto nje, ostala je bela pozadina sa istim naslovom koja se može porediti sa nekim od svetskih naslovnica sa sličnom kompozicijom.

Zaključak

U svetu gde konkurencija za pažnju često podstiče medije da se služe senzacionalizmom ili lažnim obećanjima kako bi privukli čitaoce ili kupce, važno je zadržati integritet i odgovornost. Najuticajnije naslovne strane novina su one koje uspešno balansiraju između privlačenja pažnje i održavanja visokih standarda novinarske etike. Dok je primamljivo koristiti šokantne naslove ili obećavati više nego što se može ispuniti, dugoročni uspeh medija zavisi od očuvanja reputacije i poverenja publike. Stoga, naslovne strane koje istinski zaslužuju svoj uticaj su one koje nude relevantne, istinite i duboko promišljene priče, poštujući integritet novinarske profesije i odgovornost prema čitaocima.

Pogledajte još