Evropska Unija je, posle tri godine intenzivnih pregovora, u julu izglasala novi Zakon o digitalnim uslugama (DSA) i Zakon o digitalnim tržištima (DMA), koji imaju za cilj stvaranje sigurnijeg digitalnog prostora u kojem su zaštićena osnovna prava korisnika i uspostavljanje jednakih uslova za preduzeća. Mnogi su ovaj zakon sa nestrpljenjem iščekivali, a neki ga čak označavaju i kao „zlatni standard“ za upravljanje digitalnim sadržajem i platformama u EU.
Šta je Zakon o digitalnim uslugama?
Zakon o digitalnim uslugama je novi zakon EU koji ima za cilj da ograniči širenje nelegalnog sadržaja na mreži. On uspostavlja novi set obaveza sa ciljem da se stvori bezbedno onlajn okruženje za sve. To je prvi put u istoriji regulative upravljanja platformama EU da se osnovna prava ljudi stavljaju u prvi plan, ispred korporativnih interesa.
Na koga se Zakon odnosi?
DSA se primenjuje na usluge hostovanja, tržišta i onlajn platformi koje nude usluge u EU. DSA će se primenjivati na sve provajdere bez obzira na mesto njihovog osnivanja. Drugim rečima, ako pojedinci borave u EU, oni će u potpunosti imati koristi od zaštitnog opsega DSA.
Novi setovi obaveza su dizajnirani kao „napravljeni po meri“ sa idejom stvaranja jednakih tržišnih uslova za sve.
Šta se menja novim Zakonom u EU?
DSA donosi značajne rezultate koji će zaštititi osnovna ljudska prava na mreži. Prevashodno, zabranu oglašavanja na osnovu profilisanja i korišćenja posebnih kategorija osetljivih podataka. Biće zabranjeno ciljano oglašavanje ka maloletnim licima, kao i bilo kakav vid ciljanog oglašavanja zasnovanog na religiji, seksualnoj orijentaciji ili etničkoj pripadnosti pojedinca. I to je prava prekretnica koja otvara put za efikasno rešavanje oglašavanja zasnovanog na nadzoru u budućnosti.
Pravno obavezujuća transparentnost i algoritamska odgovornost podrazumeva da velike onlajn platforme, poput Fejsbuka, moraju da učine rad svojih algoritama transparentnim za korisnike. DSA zahteva da sve onlajn platforme javno izveštavaju o tome kako koriste automatizovane alatke za moderiranje sadržaja, o stopama grešaka u alatima i informacijama o obuci, kao i pomoći koju pružaju svojim moderatorima sadržaja. Korisnicima takođe treba omogućiti sistem preporuka koji nije zasnovan na profilisanju. U slučaju Instagrama, na primer, to bi značilo hronološki fid. Najveće onlajn platforme biće u obavezi da obezbede ključne podatke istraživačima kako bi pružili bolji uvid u to kakvi sve rizici na mreži postoje. Istovremeno, velikim kompanijama biće zabranjene manipulacije platformama koje utiču na demokratske procese i bezbednost. Sve velike platforme moraće takođe da uvedu nove strategije za suočavanje sa dezinformacijama tokom kriza. I inače, velike kompanije — one sa najmanje 45 miliona korisnika u EU, poput Mete i Gugla — suočiće se sa najvećom kontrolom. Ovi giganti već neko vreme lobiraju kako bi ublažili zahteve DSA, posebno one koji se odnose na ciljano oglašavanje i predaju podataka spoljnim istraživačima, ali bezuspešno.
Po prvi put u istoriji EU, DSA postavlja jedinstvene kriterijume za takozvane procedure obaveštenja i delovanja, sistem koji određuje kada i da li platforme treba da budu odgovorne za širenje nelegalnog sadržaja. Zakon održava i unapređuje važan pravni princip. Uslovni model posredničke odgovornosti definiše kako onlajn platforme treba da postupe kada otkriju nezakonit sadržaj. DSA donosi više jasnoće i sigurnosti u pogledu toga kako to učiniti marljivo i u dobroj nameri. Drugo, DSA pojačava zabranu opšteg praćenja sadržaja, koja zadržava razliku između saznanja o određenom nelegalnom sadržaju i pokušaja da se to ukloni s jedne strane, i skeniranja svega kako bi se pronašao bilo koji i svaki komad nelegalnog sadržaja, s druge strane. Ukratko, onlajn platforme će, uz jasno objašnjenje, uklanjati nezakonit sadržaj i obezbediće korisnicima mogućnost žalbe.
U pobedi za ljudska prava i iskustvo na mreži, DSA ima meru koja se bavi obmanjujućim dizajnom. Na papiru, trebalo bi da spreči sve onlajn platforme da dizajniraju i upravljaju svojim dizajnom interfejsa na obmanjujući i manipulativan način. Tzv. „tamni obrasci“ — zbunjujući ili obmanjujući korisnički interfejs dizajniran da usmeri korisnike da donesu određene odluke koje štete njihovoj privatnosti — biće strogo zabranjeni. Istovremeno, onlajn prodavnice moraće da čuvaju osnovne informacije o trgovcima na svojoj platformi kako bi pronašli pojedince koji prodaju nelegalnu robu ili pružaju nelegalne usluge.
U trenutnom onlajn ekosistemu, pojedincima je gotovo nemoguće da razumeju kako i zašto im se sadržaj distribuira. DSA obavezuje sve onlajn platforme da otkriju parametre svojih sistema za preporuke sadržaja kako bi objasnili zašto ljudi vide neke informacije redovnije od drugih. Ove informacije bi trebalo da budu lako dostupne preko njihovih uslova korišćenja usluge. Važno je da će ljudi imati pravo da modifikuju sisteme za preporuke sadržaja i da imaju pristup najmanje jednoj opciji koja nije zasnovana na profilisanju.
Šta sve ovo znači za pojedince?
Ako se uradi kako treba i efikasno se sprovodi, DSA će zaštititi prava ljudi na slobodu izražavanja i informisanja, slobodu misli i pravo na slobodno formiranje mišljenja bez manipulacije. EU je ostala pri svom obećanju i zadržala zaštitu osnovnih prava u jezgru buduće regulative.
DSA donosi osnovne zaštitne mere koje će omogućiti pojedincima bolji pristup efikasnim pravnim lekovima. Na primer, svi posrednici će biti u obavezi da uspostave jedinstvenu tačku kontakta za direktnu komunikaciju između njih i njihovih korisnika. Ako ograniče sadržaj koji generišu korisnici, biće u obavezi da daju izjavu koja objašnjava koja je vrsta radnje preduzeta i na osnovu čega. DSA predviđa mehanizam za žalbe na tri nivoa: interni sistem za postupanje sa žalbama koji besplatno obezbeđuju platforme, vansudsko rešavanje sporova i sudsko obeštećenje koje mora uvek biti dostupno. Njime se takođe utvrđuje pravo na podnošenje žalbe i na kolektivno obeštećenje. Iako sve ove mere izgledaju ubedljivo na papiru, njihova međusobna komplementarnost i praktična primena tek treba da se pokažu, na šta ne bi trebalo još dugo da čekamo. DSA će biti direktno primenljiva širom EU 15 meseci nakon usvajanja ili najkasnije od 1. januara 2024. Do tada ćemo verovatno imati odgovor i na pitanje da li će i Srbija ući u ovaj voz zaštite ljudskih prava na mrežama, ili ćemo kao i u većini sličnih situacija ostati na peronu kao malo angažovaniji posmatrači.
