Privatnost podataka već duže vreme je glavni problem za korisnike, koji su postali znatno osvešćeniji po pitanju njihove zaštite i zahtevaju transparentnost brendova i kontrolu nad svojim podacima. S obzirom na činjenicu da smo često svedoci njihove zloupotrebe, a da smo istovremeno prinuđeni da ih ostavljamo na mnogim virtuelnim mestima, sve nas raduje informacija da bi u nekom trenutku mogli konačno da imamo kontrolu nad njima. A još više podatak da je rešenje za ovaj problem možda već tu.
Podaci nulte strane
Nakon podataka prve, druge i treće strane, pojavili su se i podaci nulte strane.
Ovaj termin skovala je kompanija Forrester Research još 2018. godine, a označava podatke koje kupci dobrovoljno i namerno dele sa brendovima putem kvizova, aktivnosti na sajtu, korisničkih profila, informacija o pretplati…
Za brendove dosadašnji način prikupljanja korisničkih podataka nije bio u potpunosti merodavan, a za korisnike bezbedan. S tim u vezi, ovaj novi sistem prikupljanja informacija, gde se od korisnika traži saglasnost, znatno je unapređeniji. To što je korisnik u jednom trenutku kliknuo na neku seriju, pesmu ili proizvod ne znači nužno da ga oni i dalje interesuju. Zato je bitna povratna informacija kojom će svesno i namenski otkriti svoje interese. Podaci dobijeni ovim putem, dalje se mogu koristiti za izradu personalizovanih ponuda proizvoda, interaktivnih iskustava i targetiranje kupaca u velikom obimu. Korisnik zauzvrat dobija relevantne preporuke, a brend tačne podatke. Podatak koji je brend dobio je zero-party data.
Šta je to zero-party data?
Zero-party data su podaci koje brend uzima od samog korisnika, uz njegovo odobrenje, i koristi u svrhu poboljšanja korisničkog iskustva na svojoj aplikaciji. Suštinska ideja leži u tome da korisnik svesno pristaje da otkrije privatne podatke, a za uzvrat ostvaruje benefite personalizovanog korisničkog iskustva.
Mnogo je onih koji misle da sam naziv zero-party možda baš i nije najslavnije rešenje, jer zvuči kao da podaci ne pripadaju nikome, ali sam naziv asocira na metodu prikupljanja informacija. Tehnike prikupljanja first-party i zero-party podataka se donekle podudaraju, ali sa bitnom razlikom u kontroli prikupljenih podataka.
Kod first-party podataka, koji su bihevioralni, korisnik nema kontrolu nad selekcijom parametara niti uvid u njih, dok kod zero-party podataka sam bira da li želi da otkrije privatnu informaciju i u kom trenutku.
Prikupljanje povratnih informacija kroz zabavu
Prikupljanje zero-party podataka bazira se na tome da se od korisnika u pravom trenutku zatraži konkretna informacija. Primera radi, ako biste neko pitanje u vezi sa upotrebom proizvoda koji prodajete korisniku postavili čim uđe u online shop, to bi moglo delovati napadno i van konteksta, jer je upućeno pri prvom kontaktu sa stranicom. Međutim, takvo pitanje neće izazvati nelagodu ako se postavi, recimo, u okviru nekog kviza čijim će se rešavanjem doći do ponude proizvoda prema ličnim potrebama.
Uopšte gledano, zabava i gejmifikacija su odlični načini za motivaciju korisnika na aktivno učestvovanje u personalizaciji web stranice.Kvizovi, ankete, skupljanje bodova kroz lojalti program vernosti, asistencija pri kupovini odlični su trenuci da se pribave personalizovane informacije od korisnika.
Kroz pitanja u kvizu može se dobiti uvid u korisničke navike koje će pomoći ne samo u personalizaciji stranice, već i u razvoju samog proizvoda. Postavljanjem dobro promišljenih pitanja brend prikuplja bitne informacije o svojim korisnicima, a korisnik za uzvrat dobija određenu vrednost tipa relevantne preporuke, popusta ili korisničke usluge.
Transparentnost se postiže kroz personalizovani korisnički nalog, mesto gde korisnik ima jasan uvid u podatke koje deli sa brendom kao i opciju promene prihvaćenih podešavanja i tako poseduje mogućnost kontrole svojih podataka.
Ograničavanje „kolačića“
Osim zero i first, postoje još second i third-party podaci. Second-party data su podaci koje brend deli sa svojim poslovnim partnerom, odnosno drugim brendom kome prodaje podatke zajedničkih korisnika. Obično je reč o brendovima koji su u istoj industriji, ali nisu međusobno konkurentni.
Third-party, kako i samo ime kaže, su podaci koji se dele sa trećom stranom. Ne dolaze direktno od brenda koji ih je prikupio, već se mogu kupiti od kompanija koje se bave preprodajom korisničkih podataka na veliko. Međutim, takvo praćenje korisnika će tokom 2023. otići u prošlost.
Ukidanje third-party kolačića otvara opciju da se potencijalno ograniče kolačići koji se prikupljaju pri prvoj interakciji na one striktno tehničke koji su potrebni za pravilan rad aplikacije. I dok se korisnici raduju manjem broju pop-upova, marketari se brinu kako do korisničkih podataka u budućnosti, ali za to nema razloga. Opcije i načini kako se brendovi mogu da se prilagode postoje već sada.
Međutim, za uspeh na tom polju u budućnosti najvažnije će biti da opravdaju poverenje svojih korisnika, kojima je danas najvažnija privatnost podataka. Stvaranje snažne povezanosti, kontinuirani rad na poboljšanju korisničkog iskustva i poštovanje privatnosti jedini su pravi put u svetlu put digitalnu budućnost, pri čemu zero-party data predstavljaju temelj svih daljih akcija u ostvarivanju najvažnijeg zajedničkog cilja – da kontrola naših podataka bude u našim rukama.
