Tradicionalno 1. maj je momenat kada se setimo prava radnika i da se neko nekada za njih borio. Pošto se praznuju kao državni praznik neradno, 1. i 2. maj se po navici kod nas praznuju uz roštilj i izlazak u prirodu sa porodicom i prijateljima. Fešta kreće rano ujutru kako bi se opravdao naziv „prvomajski uranak”. Izveštaji u centralnim informativnim emisijama televizija kreću pričama sa popularnih izletišta. Malo kasnije emituju se i prilozi iz sveta gde vidimo da se neki radnici na taj dan bore marševima i demonstracijama za svoja prava.
Da se podsetimo kako je to nekad bilo i zašto slavimo baš 1. maj. Kao praznik obeležava se od 1889. godine, a najčešće ga vezuju za socijalističko nasleđe, međutim, to baš i nije tako. Protesti za poboljšanja prava radnika, tačnije osmočasovni radni dan, odigrali su se u Čikagu tri godine pre nego što je praznik ustanovljen. U nekadašnjem Sovjetskom Savezu i zemljama sa komunističkim režimima praznuje se kao državni praznik. Nešto kasnije zbog vezivanja za jednopartijski sistem u Sjedinjenim Američkim Državama praznovanje se pomera na septembar. U Beogradu 1. maj prvi put se obeležava 1893, i to velikim protestnim skupom.
Vratimo se u sadašnjost. Kada poredimo medije danas i pre godinu dana u Srbiji, oni se pravima radnika bave najčešće u maju kada se formalno slavi praznik, međutim, nije to usamljeni slučaj jer se i tokom godine prati ova tema. Prema analizi agencije Kliping u prethodnih godinu dana zabeleženo je skoro pet objava dnevno koje se bave ovom temom. Zanimljivo je da poslednji kvartal 2021. godine ima najviše medijskih izveštavanja – skoro trećinu. U oktobru su se mediji bavili komentarisanjem Predloga zakona o angažovanju na sezonskim poslovima kojim se očekivalo da će se smanjiti broj nelegalno angažovanih ljudi. U novembru velika pažnja data je angažovanju stranih radnika u fabrici Linglong, a od početka 2022. godine krenula je kampanja za predsedničke i parlamentarne izbore tokom koje se partije sporadično bave ovom temom. Od ukupnog broja objava najčešće pravima radnika se bavi „Danas“, na sajtu, i „Politika“, kada su štampani mediji u pitanju. Zanimljivo je da je pre nekoliko dana odjeknula vest u domaćim medijima da je u Mostaru zabranjen rad nedeljom – skoro 50 objava.
Možda ne bi bilo loše da razmislimo o revidiranju koncepta proslave ovog praznika i da razmislimo kako da više podržimo sindikate koji se još uvek bore za prava radnika u Srbiji s obzirom da je to praksa drugih evropskih zemalja, a da su prava radnika daleko od idealnih.
Izvor: nedeljnik.rs
