Pitanje mentalnog zdravlja na radnom mestu postaje sve aktuelnija tema u medijima i stručnoj javnosti, ali većina kompanija još uvek nije svesna tog problema ili nema resurse za njegovo rešavanje. S druge strane, čak i ako pokazuje interesovanje za ovu temu i ima posebne sektore koji se time bave, velike su šanse da će fokus biti na podršci radnicima, ali ne i direktorima odnosno menadžerima kompanije, zato što se od lidera u poslu očekuje da budu jači, sposobniji i otporniji od onih koje zapošljavaju.
Poslovna kultura generalno je takva da se i pored brojnih izazova vezanih za mentalno zdravlje mora ostati profesionalan, pogotovu kada se radi o ljudima na rukovodećim pozicijama. Međutim, svi znamo koliko je teško ostati profesionalan spolja dok se raspadamo iznutra.
Stres na poslu kao svakodnevica
Stres na radnom mestu rezultat je interakcija zaposlenih i karakteristika samog posla. Rad sa drugim ljudima je složena kategorija i predstavlja znatan izvor stresa, ali to može da bude i posao sam po sebi tj. izazovi sa kojima se tamo susrećemo. Pritom, dominantno je mišljenje kako su obični radnici izloženiji pritisku nego njihovi nadređeni, što nije sasvim tačno. Pritisak se desetostruko povećava kako se penjete na poslovnoj lestvici, jer raste obim odgovornosti, a smanjuje mogućnost da pokažete svoje slabosti, jer morate biti motivator i inspiracija za one koji su niže od vas.
Veća plata koja prati lidersku poziciju često se koristi kao opravdanje za stres kojem poslovni lider može biti izložen. Mnogi će reći kako je „dovoljno plaćen“ da se sa tim nosi i izdrži, a neretko će i sam lider to koristiti kao opravdanje da trpi stres kome je izložen, što se potom nepovoljno odražava i na posao koji obavlja i na njegovo zdravlje. Kao rezultat toga što u velikoj meri trpe stres, lideri se suočavaju sa ozbiljnim oblicima anksioznosti i depresije, pa čak i sa suicidnim nagonima.
Strah od smene sa funkcije
Lideri u poslu, kao i njihovi zaposleni, najčešće veruju da će otvorenost po pitanju mentalnog zdravlja negativno uticati na njihovu trenutnu ulogu i na izglede za dalji napredak u karijeri. Drugim rečima, razlog zašto trpe i ćute o izloženosti stresu najčešće je strah od gubitka posla odnosno smene sa funkcije na kojoj se nalaze. To je posebno izraženo, ako osnivački statut kompanije sadrži klauzulu u kojoj se navodi da direktor može biti smenjen ukoliko ga kvalifikovani lekar proglasi nesposobnim za donošenje odluka zbog fizičkog ili mentalnog zdravstvenog stanja. Velika Britanija jedna je od retkih zemalja u kojoj direktor više ne može da bude automatski smenjen na osnovu mentalnog zdravlja nakon reformi sadržanih u Zakonu o mentalnom zdravlju (diskriminaciji) iz 2013. godine.
Šta učiniti kada shvatimo da postoji problem?
Postoje brojne teorije vezane za produktivnost na poslu koje sugerišu kako rad pod pritiskom izvlači najbolje iz nas i one se uglavnom oslanjaju na tzv. Vilijamsovu krivu performansi pod pritiskom iz 1994. godine. Prema Vilijamsovoj krivulji, radimo na najbolji mogući način u zoni Stretch (trud), koja testira naše znanje, veštine i izdržljivost tokom definisanog vremenskog perioda, nakon čega razmišljamo i punimo se. Odmah iza ove zone dolaze Strain (napor) i Burnout (sagorevanje), što bi značilo da je naša produktivnost najizraženija pred „sagorevanje“ od posla.
S tim u vezi, da bi zaštitio sebe, ali i zaposlene koji rade za njega, lider u poslu mora naučiti da prepozna razliku između pritiska i stresa. Međutim, tu se postavlja pitanje u kojoj meri je preduzetnička ličnost adekvatna za to? Preduzetnici i direktori često preuzimaju rizik i prihvataju kratkoročnu ličnu žrtvu za dugoročnu dobit – što nije baš ohrabrujuća kvalifikacija kada treba stati i sagledati stanje. Zato je, zapravo, neophodno da lideri u kompanijama imaju savetnike za tu oblast, pogotovu u velikim korporacijama koje to sebi mogu da priušte.
Ukoliko takva osoba ne postoji u samoj kompaniji, preporuka za lidera koji posumnja da ima probleme sa mentalnim zdravljem jeste da se sam uputi na lečenje kod kliničkog lekara van svog poslovanja, dok ne bude kasno. Pozitivna stvar u vezi sa ovim je ta što je poslednjih godina došlo je do povećanja broja profesionalnih konsultanata za mentalno zdravlje, od kojih mnogi imaju lično iskustvo sa situacijom sa kojom poslovni lider možda pokušava da se nosi.
Najveća greška koju ljudi generalno prave u pogledu mentalnog zdravlja jeste potiskivanje simptoma do tačke u kojoj oni postaju nevidljivi golim okom. Tako dobijamo osobu, u ovom slučaju lidera, koji spolja deluje živahno i samouvereno, a iznutra se ruši. S tim u vezi, prilikom suočavanja sa problemima ovog tipa najvažnije je da se potraži stručna pomoć i progovori o tome. Međutim, kada je neko na liderskoj poziciji uglavnom će imati problem da o tome priča kako ne bi pokazao slabost, ali svetli primeri onih koji su se suočili sa izazovom pokazuju kako je nešto što je bilo ozbiljan problem postalo liderska supermoć, jer im je lični primer pomogao da razumeju i postanu podrška svojim zaposlenima koji imaju isti problem. Stres je u današnjem poslovnom svetu, pogotovu ako ste lider, nemoguće izbeći, ali možemo preduzeti mere da se mi izmenimo i prilagodimo naša reagovanja na njega. U svojoj radnoj sredini moramo naučiti da kontrolišemo stres, da eliminišemo sve uzroke nastajanja, da ga svedemo na minimum i sprečimo nepovoljne posledice. Svakako da to ne može da uradi sâm pojedinac, pa je potrebno mobilisati sve snage, napore i aktivnosti cele organizacije i rukovodećeg kadra. U kompaniji koja se brine o svojim zaposlenima istaknuto mesto mora imati planiranje i sprovođenje organizacionih mera za sprečavanje psihičkog zlostavljanja i smanjenje stresa, jer briga za mentalno zdravlje zaposlenih ne sme biti luksuz već profesionalna obaveza poslodavaca.
