U eri u kojoj su svi neprekidno „online“, gde se greške ne zaboravljaju i PR saopštenja deluju beživotno, sve veći broj brendova i javnih ličnosti odlučuje se za taktiku koja je nekada bila nezamisliva: brutalnu iskrenost. Ne samo priznanje grešaka, već otvaranje tema koje su donedavno bile tabu. Od plastičnih operacija, preko neuspešnih proizvoda, pa sve do otvorenih priznanja o pogrešnim poslovnim odlukama, čini se da je „radikalna iskrenost“ postala nova osnova poverenja.
Sve je počelo, očekivano, na TikToku. Influenserka Rejčel Liri postavila je pitanje Kajli Džener o detaljima njenog uvećanja grudi. Umesto da prećuti kako bi se od članice porodice Kardašijan očekivalo Kajli je jednostavno odgovorila: „445 CC, srednji profil, silikonski implanti, delimično ispod mišića. Dr Garth Fisher. Nadam se da pomaže, lol.“ Internet je eksplodirao. Ne zato što je operacija šokirala, već zato što je odgovor bio direktan. Bez PR filtera.
Taj trend sve češće se primećuje i kod nas. Pevačica Nataša Bekvalac javno je saopštila da je izvadila silikone iz grudi i da svoj novi, prirodan izgled nosi s ponosom. U emotivnoj objavi poručila je: „Mi nismo naše grudi, zadnjica, kosa, koža… mi smo energija, vibracija, ljubav,“ pozvavši žene da odbace sve što ih „steže i boli“. Iskreno, bez šminke i filtera, podelila je da se priprema za novu fazu svog života i time dobila snažnu podršku publike.
Kako izgleda iskrenost u praksi
Nekada su poznati negirali sve, pa i sopstvene usne. Kasnije su počeli da priznaju čak i neuspehe. Glumica Džulija Foks govorila je otvoreno o liposukciji. Steve Madden, poznat po inspiraciji tuđim dizajnima, bez zadrške je komentarisao koje je tačno modele kopirao. Britanski brend FKA Haeckels prepoznao je problematičnu istoriju sopstvenog imena i potpuno javno sproveo rebrending. A Huda Beauty ne samo da je objavila stavove o Gazi, već je i donirala više od 270.000 dolara UN agenciji za palestinske izbeglice, po izboru svojih pratilaca.
Šta je zajedničko svim ovim primerima? Iskrenost koja dolazi pre nego što se od njih to zatraži. I reakcije su pozitivne: rast akcija, skok Google pretraga, komentari u stilu „barem nije lagao“. Ljudi žele da veruju, ali ne naivno. Žele da prepoznaju greške i vide da su priznate jer se, u vremenu stalne nesigurnosti, to čini iskrenijim nego savršeno ispeglan imidž. Za generaciju koja je odrasla u krizi pandemiji, inflaciji, moralnim paradoksima radikalna iskrenost nije samo trend. Ona je ventil. I dopuštenje da se prestane s pretvaranjem. Ne moraš se više pravdati ako nosiš fast fashion, koristiš AI, ili ideš na „zahvate“. Sve dok ne lažeš o tome.
Šta ljudi nisu i zašto je važno da to razumemo
Publika je prezasićena PR-om i prepoznaje kada je poruka iskonstruisana. U tom kontekstu sve više stručnjaka preispituje i sam jezik kojim se u marketingu obraćamo ljudima. Matt Rennie iz agencije Perfect Storm otvoreno je kritikovao korišćenje pojmova poput „auditorijum“, „zajednica“, „fanovi“ i „lojalnost“, tvrdeći da stvaraju nerealna očekivanja i narušavaju razumevanje stvarnih potreba ljudi. Rennie podseća da ako zaista želimo da razumemo ljude, moramo da prestanemo da ih posmatramo kao potrošače koji nestrpljivo iščekuju naš sledeći potez. Umesto toga, poziva nas da se spustimo na zemlju i shvatimo sledeće:
• Ljudi nisu publika
Niko ne sedi i čeka našu reklamu. Niko ne stoji u redu za lansiranje kampanje. Ljudi imaju svoje živote, obaveze, brige i ozbiljan višak sadržaja koji se svakodnevno takmiči za njihovu pažnju. Ako želimo da nas primete, moramo da im ponudimo nešto što im zaista koristi, a ne da pretpostavimo da su oni tu zbog nas.
• Ljudi nisu fanovi
Fanovi kupuju majice sa logoom benda. Oni plaćaju karte, ponosno ističu pripadnost, ulažu emociju. Većina brendova to nije. To što neko klikne „lajk“ ne znači da će nositi vaš logo na grudima, niti da vas zaista voli. Klik je impuls. Emocionalna povezanost se ne meri brojem pratilaca, već stvarnim, trajnim ponašanjem.
• Ljudi nisu lojalni
Lojalnost podrazumeva posvećenost čak i kada postoji bolja ponuda. A u stvarnosti? Ljudi biraju ono što im je dostupnije, jeftinije, jednostavnije. „Pepsi OK?“ nije samo šala, to je istina o modernom potrošaču. Oni mogu da vas vole, ali ne više nego što vole praktičnost. I to treba prihvatiti.
• Ljudi ne žele „odnos“ sa vašim brendom
To što komunicirate ne znači da imate odnos. Niko ne oseća povezanost sa sredstvom za čišćenje. Ljudi žele korisnost, jasnoću, poštovanje, ne lažni dijalog i forsiranu „bliskost“. Ne moraju svi proizvodi da „pričaju“, niti svaki brend da glumi da je prijatelj. Ponekad je dovoljno da ste funkcionalni, korektni i tihi.
• Ljudi nisu potrošači
Ta reč podrazumeva pasivnost kao da ih hranimo sadržajem, dok oni samo „gutaju“. A realnost je suprotna: ljudi biraju šta žele da prime, odbacuju ono što ih zamara i ne žele da se osećaju pretrpano ili manipulativno targetirano. Ako ih tretiramo kao automate za klikove, izgubićemo svaki kontakt sa stvarnim svetom.
Zato, poručuje Rennie, hajde da jednostavno pričamo o ljudima. Umorni. Sjajni. Preopterećeni. Zabavni. Stvarni. Sa računima za plaćanje i premalo vremena. Ako već prekidamo njihov dan, neka to bude vredno njihove pažnje. Jer samo kada zaista razumemo koga prekidamo, možemo ponuditi nešto smisleno.
Ali… da li je svaka iskrenost dobrodošla? Primer Duolinga, koji je na LinkedInu objavio da će AI zameniti deo radne snage, pokazuje drugu stranu. Kompanija je zbog toga doživela žestok napad i na kraju obrisala ceo TikTok nalog. Lekcija? Nije svejedno kako kažeš istinu i gde.
U 2025, iskrenost mora biti strateška. Komentari na TikToku prolaze bolje nego korporativne objave. Greške se opraštaju kada su priznate ljudski, ne kada su pretvorene u PR performans. I najvažnije iskrenost mora biti dugoročan odnos, a ne samo krizna taktika.
Zato sledeći put kada brend odluči da bude „otvoren“, neka se zapita: da li želi dijalog ili samo aplauz? Da li stoji iza svojih reči? I ima li plan za dalje?
Jer u svetu u kome je sve „vidljivo“, jedino što zaista ostaje jeste poverenje.
