Ljudi koji se bave komunikacijama sve više pažnje posvećuju pitanjima vezanim za različitost, jednakost i inkluziju, ali istovremeno kaskaju za savremenim tendencijama u digitalnom svetu, zaključci su najvećeg empirijskog istraživanja u području komunikacijskog menadžmenta i strateških komunikacija za 2022. godinu. Najobimnije onlajn istraživanje o trendovima i budućnosti strateške komunikacije od 2007. sprovodi EUPRERA, Evropsko udruženje za obrazovanje i istraživanja o odnosima sa javnošću, sa idejom da se prikupe iskustva stručnjaka zaposlenih u agencijama i sektorima za komunikacije unutar velikih organizacija sa ciljem da se donesu zaključci o statusu i budućnosti struke.
U ovogodišnjem istraživanju, učestvovalo je 1672 ispitanika iz 43 zemlje Evrope, pružajući vredne uvide vezane za odnose sa javnošću, korporativne komunikacije i javne poslove.
Inkluzija, empatično liderstvo, korišćenje tehnologija i kvalitet konsaltinga
Studija donosi zaključke o tome da li i u kojoj meri razvoj aktuelnih događaja o kojima se najviše raspravlja u društvima i organizacijama ima odjeka u današnjoj komunikacijskoj profesiji, sa fokusom na pitanjima različitosti, jednakosti i inkluzija, kao i trend stila rukovođenja koji je više baziran na etici i empatiji.
Ispitivan je i stepen digitalizacije komunikacionih sektora i agencija, kao i dinamika konsaltinga u komunikacijama. Istovremeno, velika pažnja posvećena je istraživanju radnog okruženja komunikacijskih stručnjaka u Evropi i njihovo zadovoljstvo svojim radom – plate, ključna strateška pitanja, kao i karakteristike najuspešnijih komunikacionih sektora, istražene su detaljnijom analizom u 22 zemlje. Strog odabir učesnika, jedinstven istraživački okvir zasnovan na utvrđenim teorijama i statističkim analizama, koje ispunjavaju akademske standarde ključne su karakteristike studije koju je još jednom sproveo i podržao tim renomiranih profesora komunikacija sa univerziteta širom Evrope.
Različitost, jednakost i inkluzija kao izazov za profesiju
Šesnaesto izdanje European Communication Monitor istraživanja u najvećoj meri bavilo se pitanjem da li i na koji način debata o različitosti, jednakosti i inkluziji odjekuje u svakodnevnoj praksi upravljanja komunikacijama u Evropi. Rezultati pokazuju da tek svaki drugi profesionalac u ovoj oblasti prati svetske trendove i diskusije, preciznije njih 50,7 odsto, a otprilike isti broj, 49,5 odsto ispitanika, potvrđuje da se u njihovoj zemlji o ovoj temi mnogo govori.
Svaka druga organizacija uzima u obzir starost, etničku pripadnost i pol kada planira i sprovodi komunikacijske inicijative. Ređe se uzima u obzir sociokulturni status, invaliditet, pogledi na svet i politička mišljenja ili religiozna uverenja. Većina komunikacijskih eksperata zaključuje da različitost veoma utiče na poverenje zainteresovanih strana i da, stoga, pažljivo razmatraju faktore različitosti kada kreiraju neki sadržaj. Izveštaj pokazuje da se o ovim pitanjima mnogo više vodi računa u Zapadnoj, nego u Istočnoj i Južnoj Evropi ili zemljama Balkana.
Empatično vođstvo u komunikacionim timovima
U vremenima krize, kao što je pandemija COVID-19, pitanje empatije u sektoru komunikacija postalo je veoma bitno, što je dovelo do toga da lideri u oblasti komunikacija komuniciraju sa većom empatijom. To potvrđuju i rezultati ovog istraživanja, jer tri od četiri praktičara komunikacija, preciznije 73,3 odsto njih, potvrđuju empatijske osobine od strane lidera komunikacija, pri čemu većina praktičara, 56,7 odsto, navodi da se to povećalo u poslednjih godinu dana tokom pandemije.
Istraživanje pokazuje i da su profesionalci u oblasti komunikacija generalno veoma posvećeni organizacijama u kojima rade, što dalje vodi ka tome da su i veoma angažovani u svom poslu, pri čemu ohrabruje podatak da je tek 1 odsto ispitanika u strahu i opasnosti od burnout sindroma.
Najvažniji zaključak je da su praktičari koji rade za empatičnog vođu u odeljenju ili agenciji za komunikaciju znatno posvećeniji i angažovaniji i pokazuju bolji nivo mentalnog zdravlja, što predstavlja snažan argument za razvoj liderskih kompetencija i timske kulture u tom pravcu.
Eksterni konsalting u komunikacijama: složenost, kvalitet i trendovi
Većina stručnjaka iz oblasti komunikacija u Evropi veruje da je potreba za eksternim konsultacijama o komunikaciji sa zainteresovanim stranama i o strukturi i procesima komunikacije u organizacijama sve veća. Ipak, istovremeno, 63,9 odsto ispitanika smatra da konsultantska industrija postaje sve raznovrsnija i složenija, a 60,1 odsto navodi da je obezbeđivanje kvaliteta eksternog konsaltinga sve teže.
Na pitanje koja je najvažnija dimenzija za obezbeđivanje kvaliteta konsultantskih procesa, ispitanici stavljaju ljude i znanje klijenata i konsultanata na prvo mesto, čak 89,9 odsto ispitanika to navodi kao važno ili veoma važno.
Većina komunikacionih eksperata u Evropi podržava ideju standarda kvaliteta komunikacionog konsaltinga– 67,8 odsto slaže se sa tvrdnjom da su profesiji potrebni opšti standardi za konsultante kako bi procenili i obezbedili kvalitet konsaltinga u komunikacijama, a 60,7 odsto veruje da su profesiji neophodni i standardi za klijente.
CommTech i digitalna transformacija komunikacija
Prilično iznenađujući rezultat ovog istraživanja jeste taj da je samo jedna trećina, 35,5 odsto profesionalaca u oblasti komunikacija širom Evrope pomno pratilo debatu o korišćenju softvera i usluga za digitalizaciju njihove funkcije (CommTech).Istovremeno, tek 55,2 odsto njih veruje da će ove tehnologije promeniti komunikacijsku profesiju, sektore komunikacija ili agencije za koje rade i način na koji rade. Međutim, s ovim u vezi postoje ogromne razlike u rezultatima istraživanja između evropskih zemalja, bez jasne regionalne tendencije. Kada je u pitanju procena rizika, jedna trećina svih ispitanika smatra da CommTech ima nedostatke za komunikaciju sa zainteresovanim stranama, interne konsultacije ili tokove posla. To što se individualno ne radi na digitalizaciji osnovnih aktivnosti, korespondira sa umerenim nivoom digitalizacije na mezo nivou sektora za komunikacije i agencija. Tek mali broj, 6,2 odsto ovih jedinica, digitalizovao je sve svoje osnovne aktivnosti i uspostavio naprednu upotrebu CommTech-a. Osim ovih inovatora, mnogi zaostaju u praksi i klasifikovani su kao autsajderi ili oni koji kaskaju za savremenim tendencijama. Najveći izazovi u usvajanju CommTech-a nisu, pritom, tehnološka pitanja, poput performansi softvera ili ljudski faktori, poput nedostataka digitalnih kompetencija, već faktori koji ukazuju na deficite unutar odgovarajućih organizacija. Komunikacioni zadaci i procesi često nisu pripremljeni za digitalizaciju, što potvrđuje 38,5 odsto ispitanika, dok su najčešće navedene prepreke, u čak 44,7 odsto, nefleksibilne strukture i kulture, nedostatak podrške IT odeljenja i slične strukturne barijere.
