Trgovina ljudima spada među najozbiljnije društvene probleme savremenog doba, a mediji imaju ključnu ulogu u načinu na koji se ova tema percipira u javnosti. Između profesionalnog izveštavanja i senzacionalizma, balans je često narušen, što otvara prostor za važno pitanje – kako se u Srbiji tokom 2024. godine zaista izveštavalo o ovom fenomenu?
Analiza podataka iz istraživanja
Analiza agencije „Kliping“ koja je obuhvatila sve vrste medija – štampane, elektronske i internet portale – pokazuje da je tokom 2024. godine zabeleženo ukupno 1.572 objave na ovu temu. Prema vrsti medija, dominiraju tekstovi objavljeni na internet portalima, kojih je bilo 1.213 (77% od ukupnog broja objava), dok je u štampanim medijima objavljeno 248 tekstova (16%), a na televizijama 111 (7%). Ovo znači da u proseku beležimo oko 131 medijski tekst mesečno, odnosno pet dnevno. Poređenjem sa 2022. godinom, kada je zabeleženo ukupno 943 objave, vidljiv je značajan porast interesovanja medija za ovu temu, sa povećanjem od preko 67%. U poređenju sa 2022. godinom, zabeležen je veći broj objava na internet portalima i televizijama, dok je u štampanim medijima broj objava manji za 79. Posebno intenzivno izveštavanje beleženo je u mesecima kada su se u žiži javnosti našli slučajevi poznatih ličnosti, poput američkog repera Pi Didija, čije su optužbe za seksualnu trgovinu privukle veliku pažnju medija.
Najzastupljeniji oblik trgovine ljudima u medijima tokom 2024. godine bila je seksualna eksploatacija – sa 780 objava, što čini gotovo polovinu ukupnog sadržaja. Ovakvi sadržaji pojavljuju se gotovo svakodnevno, ukazujući na intenzivan fokus medija na ovu temu. Veliki broj ovih objava bavio se slučajevima hapšenja i sudskih postupaka, uključujući i afere povezane sa poznatim ličnostima, poput Pi Didija i Džefrija Epstajna. Značajan deo izveštavanja (538 objava) odnosio se na šire teme – institucionalne reakcije, izveštaje nevladinih organizacija, edukativne događaje i kampanje. Upravo u ovom okviru zapažena je priča o nestanku dvogodišnje Danke Ilić. Mediji su se intenzivno bavili pitanjem šta se dogodilo sa detetom, a u tekstovima je često ukazivano na mogućnost da je reč o žrtvi trgovine ljudima.
Treći najzastupljeniji okvir u kom se trgovina ljudima pojavljivala u medijima bio je povezan s migracijama – ukupno 124 objave tokom 2024. godine. Međutim, značajan deo tih tekstova karakteriše terminološka i konceptualna konfuzija. U izveštajima o nesrećama, ilegalnim prelascima granica ili zaplenama vozila, krijumčarenje migranata često je izjednačeno sa trgovinom ljudima – iako su to dva različita fenomena, kako po pravnoj definiciji, tako i po posledicama po žrtve. Slučajevi prinudnog rada (63 objave) i dalje su se oslanjali na poznate primere, poput fabrike „Linglong“ u Zrenjaninu, ali i novih otkrića o kineskim kompanijama koje dovode radnike pod lažnim obećanjima, ostavljajući ih bez dokumenata i zaštite. U ovom domenu, domaći mediji oslonili su se i na istraživačke izvore poput BIRN-a, ali i na međunarodne primere – poput suđenja porodici Hindudža u Švajcarskoj, gde su optužbe uključivale i trgovinu ljudima.
Iako znatno ređe, u medijima su se pojavile i teme poput prinudnog prosjačenja (30 objava), prinude na izvršavanje krivičnih dela (15), trgovine organima (11) i prinudnih brakova (11). Ovi sadržaji najčešće su bili povezani sa organizovanim kriminalnim grupama koje deluju transnacionalno – od Srbije i Hrvatske, preko Italije, do Nepala i arapskih zemalja. U fokusu su bili slučajevi koji uključuju decu, poput „Slovenskog klana robova“ i dečjih brakova u BiH, ali i lokalne priče koje otkrivaju sistemsku ranjivost pojedinaca i slabosti u institucionalnom odgovoru.
Hapšenja i suđenja su bili najzastupljeniji tematski fokus u izveštavanju o trgovini ljudima, sa 32,57% objava. Kada se tome dodaju tekstovi o poznatim ličnostima poput Pi Didija i Džefrija Epstajna, ukupan procenat raste na 55,6%. U tim slučajevima pažnja medija usmerena je na svaki detalj – od optužbi i iskaza do privatnog života i društvenih veza aktera, pri čemu dominira senzacionalistički ton. Ovakav udeo jasno pokazuje da prisustvo slavnog imena značajno utiče na obim medijske pažnje. U slučaju Pi Didija, više od 90% naslova nosilo je senzacionalistički ton, dok su se detalji o njegovom društvenom životu i žurkama prenosili bez kritičke distance. Mediji su detaljno pratili i postupak protiv influensera Endrjua i Tristana Tejta u Rumuniji, čime su međunarodne pravosudne priče dodatno pojačale prisustvo ove teme u javnosti.
Znatno manji broj objava bio je posvećen izveštavanju o institucionalnim i društvenim naporima u prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima – 133 objave ili svega 8,46%. U njima su beleženi primeri aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, sporazumi o jačanju kontrole granica, kao i rad lokalnih mreža, poput one u Vranju, koja više od deset godina kroz radionice i edukaciju deluje na terenu. Posebno je zabeležena i kampanja „Da budemo svi na broju“ koju je 2024. godine pokrenula organizacija ASTRA u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom prosvete, Ministarstvom informisanja i telekomunikacija i uz podršku Delegacije EU. Kampanja ima za cilj promociju broja 116000 za nestalu decu, kao i informisanje građana o mehanizmima pomoći. Uz to, pojedini mediji su izveštavali i o drugim primerima dobre prakse, poput Erste bazara u Botaničkoj bašti, koji je pružio prostor za promociju organizacija poput Atine, kao i o radionicama koje je organizovao Crveni krst Loznica s ciljem edukacije i prevencije.
Podaci pokazuju i da je više od polovine svih analiziranih naslova – 57% – imalo senzacionalistički karakter, kao što su: METLOM SILOVALI DEVOJKU I PODVODILI JE NA VAŠARIMA ZA 1.500 DINARA: Osuđena banda iz Niša! Dobili 40 godina robije za jeziv zločin! Brat i sestra bili kolovođe!; UKRAJINKA HTELA DA PRODA DVOGODIŠNJE DETE: Uhvaćena sa 23.000 evra u kešu, a kada se saznao pravi razlog svi su ostali u ŠOKU; „Morate da zadržite žene, trebaju vam brave na vratima i alkohol…“; VEZAO ME ZA STOLICU, IZVADIO JE KONDOM I GURNUO MI GA U USTA: Svi su mislili da ŽIVI BAJKU, a on je koristio kao krpu i ŽENA KOJA JE UČILA MALOLETNICE KAKO DA ZADOVOLJE EPSTAJNA NAPISALA MEMOARE: Čuva spise kao oči u glavi i krije ih po zatvoru. Vizuelni elementi – često uznemirujuće fotografije i ilustracije – dodatno su doprineli banalizaciji teme.
Zaključak
Analiza medijskog izveštavanja o trgovini ljudima u 2024. godini pokazuje da, iako je broj objava značajno porastao u odnosu na 2022. godinu (1.572 naspram 943), kvalitet izveštavanja se nije značajno promenio. I dalje dominiraju tekstovi o hapšenjima i suđenjima, dok se edukativni sadržaji, koji bi mogli podići svest javnosti o ovom složenom problemu, pojavljuju u znatno manjem broju (svega 235 objava).
Kada je reč o izveštavanju o poznatim ličnostima, primećuje se temeljna obrada tema, uključujući detalje o njihovim povezanim mrežama, sudskim postupcima i privatnim životima. Međutim, ovaj nivo detalja gotovo nikada nije prisutan u izveštajima o manje eksponiranim slučajevima, čime se dodatno produbljuje jaz između pažnje posvećene javnim ličnostima i drugim žrtvama trgovine ljudima. Senzacionalističko izveštavanje i dalje je prisutno u velikom broju objava (57%), što skreće pažnju sa suštine problema i dodatno stigmatizuje žrtve. Vizuelni sadržaji, poput neprimerenih erotskih ilustracija, često doprinose banalizaciji teme, umesto da osvetle njenu ozbiljnost.
Iako slučajevi povezani s poznatim ličnostima privlače pažnju javnosti, mediji bi trebalo da ističu i manje poznate slučajeve kako bi se problem sagledao u celini. Kroz izveštavanje treba promovisati solidarnost, pružati informacije o dostupnim oblicima pomoći i pažljivo uključivati priče žrtava, uz očuvanje njihove privatnosti i dostojanstva. Uz to, neophodno je praviti jasnu razliku između migracija i trgovine ljudima, kako bi se izbegle dezinformacije i omogućilo pravilno razumevanje problema. Pored praćenja trenutnih događaja, važno je analizirati dugoročne posledice trgovine ljudima na društvo i porodice žrtava, kao i promovisati preventivne mere koje mogu pomoći građanima da prepoznaju rizične situacije i doprinesu njihovom sprečavanju.
Ova analiza ukazuje na potrebu za većom odgovornošću medija u pristupu temi trgovine ljudima, kako bi se doprinelo boljem razumevanju problema i pružanju podrške žrtvama. Profesionalno i edukativno izveštavanje može igrati ključnu ulogu u borbi protiv ovog fenomena, posebno imajući u vidu da žrtve trgovine ljudima mogu biti osobe svih uzrasta, pola, uključujući decu, kao i pripadnici različitih društvenih grupa. Mediji imaju moć da razbiju „tamu trgovine ljudima“, ali samo ako ovu temu prikažu jasno, precizno i s fokusom na njenu ozbiljnost i posledice. Kroz odgovorno izveštavanje mogu se osvetliti svi aspekti problema, od njegovih uzroka i mehanizama do posledica po žrtve i društvo, čime se podstiču kako društvene tako i institucionalne promene.
Istraživanje je prvobitno objavljeno u publikaciji nevladine organizacije ASTRA
Autorka istraživanja: Ivana Milošević, Head of Media Analysis & Research, Kliping
Istraživači/ce na projektu: Filip Barić, Senior Media Analyst, Tanja Jerinić, Media Analyst i Sanja Đoković, Data & Media Analyst, Kliping
