Poseban segment godišnjeg globalnog ICCO PR izveštaja za 2022/2023. godinu, predstavlja istraživanje koje nam omogućava da pratimo promene i razumemo pitanja koja utiču na poziciju žena u PR industriji, a koje je sprovedeno u saradnji sa GWPR, neprofitnom organizacijom koja za cilj ima upravo poboljšanje položaja žena koje se bave odnosima sa javnošću. Fascinantna stvar u vezi sa tim jeste da u industriji u kojoj dve trećine zaposlenih čine žene, one još uvek moraju da prelaze trnovit put do potpune rodne ravnopravnosti. Međutim, ohrabruje činjenica da osvetljavanjem problema od strane žena koje se trenutno bave ovim poslom, polako se sprovode promene koje će biti od koristi sledećim generacijama žena u PR-u, ali i šire od toga.
Ono na šta nam prevashodno ukazuje aktuelni izveštaj za prethodnu godinu jesu promene do kojih je dovela pandemija Covid-19. U Srbiji ovakva ni slična istraživanja nisu rađena, pa se u izvlačenju zaključaka o tome kakav je položaj žena u PR industriji i dalje oslanjamo na ove globalne rezultate.
Fleksibilan rad doneo je brojne benefite
Sasvim očekivano, najznačajnija zabeležena promena u okviru radnih mesta za žene u PR industriji, tiče se fleksibilnog rada, a prevashodno rada od kuće. Fleksibilnost u vezi s organizacijom rada znatno je povećana tokom pandemije, što pokazuju rezultati u svih sedam regiona obuhvaćenih globalnim izveštajem (Afrika, Azija-Pacifik, Evropa, Latinska Amerika, Bliski istok, Severna Amerika i Velika Britanija). Sudeći po njemu, danas čak 92 odsto žena rade fleksibilno, što je velika razlika u odnosu na 71 odsto pre pandemije. Istovremeno, 92 odsto žena veruje da će se taj trend nastaviti i ubuduće.
Pozitivne prednosti fleksibilnog rada uočene su od strane žena u PR industriji širom sveta, a tiču se bolje ravnoteže između privatnog i poslovnog života, lakšeg žongliranja sa odgovornostima, izraženiju brigu o radnom okruženju i mentalnom zdravlju i lakše i brže napredovanje ka liderskim pozicijama u industriji. S tim u vezi čak 78 odsto anketiranih žena koje se bave odnosima sa javnošću kaže da bi pre odabrale posao koji pruža mogućnost fleksibilnog rada nego onaj u okviru koga to nije moguće. Gotovo isti procenat, njih 77 odsto, smatra da takav rad omogućava zaposlenima bolju efikasnost i veće zadovoljstvo poslom, kao i da bi takav princip rada trebalo da bude omogućen svima u industriji.
Rad od kuće sve zastupljeniji među ženama u PR-u
Većina kompanija, kao i zaposleni, uočava i apostrofira fleksibilan rad kao pozitivan oslanjajući se prevashodno na činjenicu da su zaposleni zadovoljniji i uz to produktivniji ukoliko im je omogućena fleksibilnost na poslu. Sve više je onih koji su u početku bili skeptični prema takvom načinu rada, a danas na njega gledaju pozitivno. U izveštaju posle prve godine pandemije takvih je bilo 54 odsto, dok ih je danas čak 67.
Kada je reč o fleksibilnom načinu rada, rad od kuće beleži najveći porast od početka pandemije do danas. Broj žena u PR industriji koje posao obavljaju na taj način porastao je od 2020. do danas za čak 35 odsto. S tim u vezi, globalni PR izveštaj pokazuje da trenutno čak 81 odsto žena u PR industriji radi od kuće. Istovremeno 56 odsto njih veruje da će i sledeće godine barem dva, tri dana nedeljno raditi na ovaj način.
Kako unaprediti položaj žena u PR industriji?
U industriji u kojoj dve trećine zaposlenih čine žene, sale za sastanke na najvišem nivou i dalje ne odražavaju tu podelu, pogotovu ne u kompanijama, dok je u agencijama situacija nešto bolja. S tim u vezi jedno od pitanja kojim se izveštaj bavio jeste i ono najvažnije: koje to inicijative mogu najpre i najbolje pomoći ženama da napreduju do liderskih pozicija u industriji? U tom kontekstu, fleksibilan rad, uz ženske rol-modele, ponovo je na prvom mestu. Čak 71 odsto anketiranih smatra da bi fleksibilan rad doveo do toga da se žene više pojavljuju na pozicijama lidera, jer bi im takav način rada omogućio da lakše i bolje usklade svoje poslovne obaveze sa privatnim. Nešto malo manje, 68 odsto, smatra da bi im na tom putu mogao pomoći veći broj ženskih rol-modela na seniorskim pozicijama, kao uzročno posledična veza, dok 61 odsto smatra da bi u tom kontekstu od velike pomoći bilo prepoznavanje pitanja vezanih za rodnu ravnopravnost od strane muškaraca na seniorskim pozicijama.
Istovremeno, ono što doprinosi poboljšanju položaja žena u PR industriji, svakako su i istraživanja ovog tipa, ali su ona nažalost uvek globalna, pa nam nedostaju relevantni podaci sa ovih prostora. Hrvatska udruga za odnose sa javnošću ranijih godina je radila slična istraživanja i dobijala manje-više iste podatke o zastupljenosti žena u PR industriji kakve nam donosi i globalni izveštaj. U Srbiji, međutim, ovakva istraživanja nikada nisu rađena.
Diskriminacija na radnom mestu
Veliki deo ovogodišnjeg izveštaja posvećen je pitanjima vezanim za diskriminaciju žena na radnom mestu. Zabrinjavajuće sa tim u vezi jeste to što više od polovine žena koje rade u PR industriji kaže da je doživelo neku vrstu diskriminisanja od strane svojih kolega.
Rodna diskriminacija je na vrhu liste sa 27 odsto onih koje su je na svojoj koži osetile, dok je na drugom mestu ejdžizam sa 23 odsto. Pitanje godina i starenja u odnosima s javnošću je veoma realno i važno je da budemo svesni njegove prisutnosti s obzirom da se PR industrija konstantno suočava sa izazovima vezanim za zadržavanje talenata. Pritom, kada je o ovoj temi reč situacija je mnogo gora za žene koje rade u agencijama, nego za one zaposlene u kompanijama. Istraživanje je donelo poražavajući rezultat po kome samo 35 odsto žena zaposlenih u PR agencijama veruje da će i dalje raditi u njima kada napune 50 godina.
Imajući u vide sve navedeno, GWPR-u kao organizacija fokusirana na osnaživanje i povećanje uticaja žena u PR i komunikacijskoj industriji, očekuje da će ovim godišnjim izveštajem inspirisati promene među organizacijama i njihovim liderima, smanjiti diskriminaciju žena u PR industriji i povećati njihov broj na rukovodećim pozicijama. Uzimajući u obzir da izbalansirana sala za sastanke u kojoj sedi podjednak broj žena i muškaraca pomaže u stvaranju uspešnijeg poslovanja, kompanije moraju da postave rodnu ravnopravnost u samu srž svojih vrednosti i da ta posvećenost bude direktno podržana od strane onih koji sede na najvišim pozicijama u kompaniji.
