U poslednje vreme puno se priča o digitalnoj transformaciji, a kada gledamo sa strane čini se da kliping industrija nije doživela puno promena. Koliko je to u stvari tačno?
Verujem da to može biti utisak nekoga ko našu delatnost posmatra sa strane, međutim istina je sasvim drugačija. Industrija monitoringa medija se menja iz godine u godinu velikom brzinom. Međutim, kada govorimo o medija monitoringu, značajan deo se odvija „ispod haube“ i taj deo korisnici ne vide i ne primećuju. Oni vide krajnji proizvod, koji je najčešće u formi izveštaja ili analize. Tako da mogu da razumem da njima promene nisu vidljive u tolikoj meri u kolikoj se one zaista dešavaju.
Digitalizacija i pojava društvenih mreža, kao i ogromnog broja novih medija, diktira stalne promene i prilagođavanja pre svega u tehnološkom smislu. Neuporedivi su resursi i rešenja koja se koriste danas i recimo pre samo pet godina. Industrija medija monitoringa je već duže vreme u sferi big data industrija, jer količina podataka koja se prikuplja i obrađuje je enormna i konstantno se uvećava. Kao ilustraciju navešću da naša arhiva medijskih objava ove godine sadrži preko šest miliona objava iz osam država. Ukoliko na to dodamo i društvene mreže, gde se samo u Srbiji dnevno indeksira i procesuira preko dva miliona postova, jasno vam je o kojoj količini podataka govorim. Tako da stalne promene i inovacije su nešto što je u našoj industriji konstanta.
Čini se da sada više nije samo PR odeljenje upućeno na korišćenje usluga pres kliping agencije. Utisak je da celokupan biznis može da ima koristi od informacija koje vi pružate?
Apsolutno. To je jedna od promena koja je veoma primetna poslednjih godina. Kao što sam već rekao, osnova naše industrije su podaci. Obradom ogromne količine podataka i implementacijom inovativnih tehnologija, od NLP-a (natural language processing), do semantičkih analiza, uvođenjem automatizacije i veštačke inteligencije, polako ali sigurno od pres kliping agencije postajemo media intelligence kompanija.
Svedoci smo da je održivost i briga o životnoj sredini i zajednici nešto što postaje neizostavni deo skoro svake sfere društva, a posebno biznis sektora. Odgovornost kompanija i njihova uloga je sve značajnija. Uvođenje ESG standarda je dovelo do toga da mnoge kompanije, a posebno finansijske institucije sve češće pažljivo biraju sa kime će sarađivati i u koje projekte će investirati kapital. Takođe, sve su češće situacije da kompanije koje imaju jasno definisane kriterijume kada je održivo poslovanje u pitanju, zbog brige o svojoj reputaciji budu primorane da preispitaju saradnju sa određenim dobavljačima, pa i da neke poslovne prilike odbijaju.
U tom procesu procene rizika i ispitivanja potencijalnog uticaja na reputaciju media intelligence kompanije će u budućnosti imati sve značajniju ulogu. Zahvaljujući velikoj količini podataka, kao i mogućnosti brze i efikasne obrade i analize, u prilici smo da u veoma kratkom roku uradimo istraživanje određene industrije, kompanije ili projekta i klijentu isporučimo ključne pokazatelje potencijalnog rizika po njegovu reputaciju.
Uzmimo primer investicionih fondova i banaka. Mnoge banke, i svetske i domaće, su najavile da neće investirati u projekte koji pogubno utiču na životnu sredinu. Provera tog pogubnog uticaja i eventualnog negativnog publiciteta može se vršiti i analizom medijskih izveštaja o tom projektu. Posebno ako je on iz bilo kog razloga potencijalno problematičan. Ono što trenutno nedostaje je standard u toj vrsti izveštavanja. Međutim, na globalnom planu događaju se promene tako da se u fokus sve češće stavljaju ESG faktori i analizom aktivnosti koje kompanije i organizacije komuniciraju kroz medijske kanale, a koje se odnose sprovođenje i rad na tim faktorima, mogu se dobiti zaista vredni uvidi.
Standardizacija u nefinansijskom izveštavanju dovodi i reputaciju u medijima u fokus kada su kompanije u pitanju. Sve one kompanije koje izlaze na berzu ili hoće da privuku investitore moraju da budu transparentne u izveštavanju. Sa druge strane konzumenti brendova žele da oni koje prate ispunjavaju neki cilj i svrhu. U kojoj meri se pres kliping, odnosno media intelligence industrija uklapa u taj kontekst modernog poslovanja?
Više nije dovoljno da se u nekom godišnjem izveštaju naprave lepe fotografije i da neko ko je zadužen za komunikacije pripremi još lepši tekst koji nije baš potkrepljen činjenicama i koji nije dovoljno uverljiv. Kompanije koje su listirane na berzama imaju obaveze nefinansijskog izveštavanja, a izveštavanje o aktivnostima i rezultatima kada su ESG faktori u pitanju je sastavni njihov deo.
Ako govorimo o reputaciji kompanija, definitivno će u godinama koje slede percepcija ključnih javnosti biti u velikoj meri zasnovana na temama održivog poslovanja. Adekvatna i efikasna komunikacija imaće veliku ulogu u izgradnji te reputacije, a evaluacija te komunikacije i neka vrsta objektivnog i nepristrasnog izveštavanja, nadamo se naša buduća uloga.
Neizbežno, Nova godina je prilika da se sumiraju rezultati i da se naprave planovi za sledeću. Kako ste zadovoljni 2021. godinom, a istovremeno, kakvi su vam planovi za narednu 2022?
Veoma smo zadovoljni kako je prošla ova godina. To je šesta uzastopna godina kako beležimo stabilan rast prihoda, broja klijenata i zaposlenih. Posebno sam zadovoljan jer smo uspeli da proširimo tim novim kolegama koji nam donose iskustvo i ekspertizu koja nam je u nekim segmentima nedostajala, a koja će verujem biti naša dodatna snaga u narednim godinama. Naravno, plan je dalji rast, ali na zdravim osnovama i na održiv način. Nastavićemo da ulažemo u naše zaposlene i proširenje njihovih veština i znanja, a istovremeno fokus ka zadovoljstvu naših korisnika će i dalje biti prioritet. Među našim klijentima imamo nekoliko desetina njih sa kojima sarađujemo duže od deset godina, a izgradnja partnerskih odnosa i poverenja je nešto što na šta sam zaista ponosan. Naravno, investiranje u dalji tehnološki razvoj i inoviranje je, kao što sam na početku već rekao, nešto što se kod nas podrazumeva.
