Kako potraga za pažnjom oblikuje narativ o trgovini ljudima
Trgovina ljudima spada među najteže oblike kršenja ljudskih prava, a mediji igraju ključnu ulogu u načinu na koji javnost razume, ili ne razume, ovaj fenomen. Treće po redu istraživanje agencije Kliping i organizacije ASTRA, koje je obuhvatilo celu 2025. godinu i sve vrste medija, pokazuje da je tema ostala visoko zastupljena u medijskom prostoru, ali i da se trend senzacionalizacije ne samo zadržao, već i produbio.
Analiza podataka
U 2025. godini zabeleženo je ukupno 1.552 medijske objave o trgovini ljudima. Internet mediji dominiraju sa 1.221 objavom, odnosno 79% ukupnog korpusa, dok štampa učestvuje sa 232 objave (15%), a televizija sa 99 (6%). Poređenjem sa prethodnim godinama, broj objava ostaje visok, u 2022. godini zabeleženo je 943, a u 2024. godini 1.572 objave, što ukazuje na stabilizaciju interesovanja medija za ovu temu nakon snažnog rasta.
Najveći broj objava zabeležen je u februaru (211), kada je medijsku pažnju privukao slučaj pronalaska 31 deteta u jednoj kući u Brčkom, koji je tokom čitave godine ostao centralna referentna tačka u izveštavanju. Mart (172) i oktobar (153) obeležili su slučajevi hapšenja i sudskih postupaka na regionalnom nivou.
Među internet portalima, najviše objava zabeležio je Kurir.rs (372), slede Telegraf.rs (296) i Blic.rs (281). Od štampanih medija prednjače Večernje novosti (63) i Politika (46), dok je televizijsko izveštavanje najzastupljenije na RTS 1 (50 priloga).
Oblici trgovine ljudima u medijima
Seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija i u 2025. godini ostaju najzastupljeniji oblik trgovine ljudima u medijima, sa 711 objava, odnosno 45,81%. Ovakvo izveštavanje najčešće je vezano za konkretne slučajeve i sudske procese, ali i za globalno eksponirane slučajeve poznatih ličnosti, Džefrija Epstajna, Pi Didija i braće Tejt, koji su zajedno činili gotovo 30% svih objava i privukli dominantno senzacionalistički pristup.
Na drugom mestu nalazi se uopšteno izveštavanje o trgovini ljudima (673 objave, 43,36%), koje je obuhvatalo izveštaje nevladinih organizacija i institucija, obeležavanje Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, zakonodavne promene i edukativne događaje. U ovom okviru posebno je praćen slučaj iz Brčkog, ali i izveštaj Stejt departmenta, u kome se konstatuje da Srbija ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, uz beleženje napretka kroz prelazak na „nivo 2″.
Prinudni rad bio je tema 69 objava (4,45%), pri čemu se i ove godine u izveštavanju pojavila tema fabrike Linglong, ovog puta u kontekstu odluke američke carinske službe o zadržavanju robe zbog dokaza o korišćenju prinudnog rada u proizvodnji. Prinudno prosjačenje zastupljeno je u 52 objave (3,35%), najčešće u slučajevima koji uključuju decu i ranjive osobe. Prinudni brakovi (8 objava), trgovina organima (7 objava) i prinuda na vršenje krivičnih dela (3 objave) i dalje ostaju marginalizovane teme u medijskom prostoru.
Pozitivan pomak zabeležen je u izveštavanju koje neposredno izjednačava migracije sa trgovinom ljudima, ovakav pristup prisutan je u svega 1,87% objava, naspram 7,89% u 2024. godini, što ukazuje na preciznije korišćenje terminologije.
Senzacionalizam i dalje u porastu
Analiza naslova pokazuje da je 67% njih imalo senzacionalistički karakter, što predstavlja porast od 10 procentnih poena u odnosu na 2024. godinu, kada je taj udeo iznosio 57%. Ovakav trend znači da emocionalna dramatizacija sve češće potiskuje objašnjavanje uzroka, mehanizama i posledica trgovine ljudima. U broju senzacionalističkih naslova prednjači Kurir.rs, ali primeri se beleže i u drugim medijima.
Izveštavanje je u velikom broju slučajeva praćeno i uznemirujućim vizuelnim sadržajima, erotskim motivima, seksualizovanim prikazima ženskog tela i eksplicitnim ilustracijama koje nisu u funkciji informisanja, već privlačenja pažnje, i koje nemaju direktnu vezu sa konkretnim slučajevima.
Trgovina ljudima kao sporedna tema
Čak 1.074 objave, odnosno 69%, tretiralo je trgovinu ljudima kao sporednu temu. Na ovakvu poziciju u značajnoj meri uticalo je izveštavanje o slučajevima Pi Didija i Džefrija Epstajna, u kojima se trgovina ljudima najčešće pojavljuje tek kao jedna od stavki u široj optužnici, bez dubljeg objašnjenja fenomena. Samo 478 objava postavilo je ovu temu kao centralnu.
Edukativni sadržaji i dobra praksa
Od ukupnog broja objava, 201 je imala edukativni karakter, sadržaje usmerene na prepoznavanje trgovine ljudima, rizične grupe i oblike eksploatacije, kao i dostupne mehanizme podrške. Organizacije civilnog društva, pre svega ASTRA i Udruženje Atina, imale su vidljivu ulogu u ovim sadržajima, objašnjavajući mehanizme eksploatacije izvan senzacionalističkog okvira.
Posebno se izdvaja praksa pojedinih medija, pre svega portala Kurir.rs, koji su tekstove o nasilju i eksploataciji dopunili jasno istaknutim kontaktima za pomoć, SOS telefonima i evropskim brojem za nestalu decu 116000. Ovakav pristup pokazuje da medijski sadržaj može imati i neposrednu, praktičnu vrednost za građane.
Zabeležen je i značajan porast izveštavanja o borbi protiv trgovine ljudima, 180 sadržaja, što je porast od oko 35% u odnosu na 2024. godinu. Ključni momenat bilo je obrazovanje Saveta za borbu protiv trgovine ljudima od strane Vlade Srbije, čime je tema podignuta na visok politički nivo.
Zaključak
Analiza medijskog sadržaja o trgovini ljudima u 2025. godini pokazuje da je tema zadržala visoku zastupljenost u medijskom prostoru, ali da se kvalitet pristupa nije razvijao u istoj meri kao kvantitet. Dominantni obrazac izveštavanja i dalje je vezan za hapšenja, sudske postupke i globalno eksponirane slučajeve poznatih ličnosti, dok sistemski aspekti, uzroci i mehanizmi eksploatacije ostaju u drugom planu.
Istraživanje potvrđuje da žrtve postaju nevidljive upravo u trenutku kada su formalno najzastupljenije, prisutne u naslovima, ali retko kao subjekti čije se iskustvo i potrebe sistematski objašnjavaju. Uz to, visok udeo senzacionalističkih naslova i problematičnih vizuelnih sadržaja ukazuje na potrebu za odgovornijim pristupom koji stavlja fokus na razumevanje, prevenciju i podršku, a ne na dramatizaciju.
Istovremeno, pomaci postoje. Smanjenje pogrešnog izjednačavanja migracija i trgovine ljudima, porast sadržaja o institucionalnim merama i praksa objavljivanja informacija o servisima podrške pokazuju da prostor za odgovornije izveštavanje postoji i da se, postepeno, koristi.
Istraživanje je prvobitno objavljeno u publikaciji nevladine organizacije ASTRA
Autorka istraživanja: Ivana Milošević, Head of Media Analysis & Research, Kliping
Istraživači na projektu: Filip Barić, Senior Media Analyst i Sanja Đoković, Data & Media Analyst, Kliping
