„Mentalno zdravlje nije luksuz, već ljudsko pravo.“ Ova rečenica nas podseća da je naše psihološko blagostanje podjednako važno kao i fizičko zdravlje. Zvanični podaci otkrivaju zabrinjavajuću stvarnost: svaka treća osoba u Srbiji suočava se s teškoćama vezanim za mentalno zdravlje, dok čak 15% populacije pati od nekog oblika mentalnog poremećaja.
Uprkos ovim alarmantnim brojkama, mediji kao ključni oblik javne komunikacije, često izostaju u promovisanju razumevanja i podrške. Podaci agencije „Kliping“ pokazuju da je od januara do novembra 2024. godine objavljeno više od 12.000 tekstova o mentalnom zdravlju, koji se na različite načine bave ovom temom. Ipak, način na koji mediji izveštavaju o mentalnom zdravlju često govori suprotno, oslanjajući se na senzacionalizam, umesto da odgovorno informišu javnost i pruže korisne informacije o rešavanju problema.
Najčešće teme o kojima su mediji izveštavali uključuju tragedije, svakodnevne probleme poput stresa i anksioznosti, ali i nasilne događaje i ekstremne slučajeve povezane s mentalnim zdravljem. Međutim, veliki broj naslova oslanja se na negativan narativ koji naglašava tragedije i dramatizuje mentalne probleme. Naslovi poput „ĆUTI ILI ĆU TE UBITI! NEMOJ NIŠTA DA PRIČAŠ! Jeziva ispovest Jelene Dokić o paklu kroz koji je prošla zbog svog oca: Otkrila je apsolutno sve!“, „SEDEO JE NA KLUPI SAV KRVAV“! Prve slike sa Zemunskog keja – muškarac se ispred šetača upucao, JEZIVO!“, „MUŠKARAC SKOČIO SA MOSTA SLOBODE U NOVOM SADU: Policija odmah izašla na teren, čovek nije isplivao“, „NAPRAVILA SELFI, POSLALA PORUKU PA SE BACILA S BRANE: Čačanka nestala u Moravi prijavljivala porodično nasilje, progovorila rođaka“ oslikavaju senzacionalistički ton koji često dominira u izveštavanju. Iako se u ovakvim tekstovima spominje npr. SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu ili rad Centra za mentalno zdravlje, takvi detalji ne mogu ublažiti senzacionalistički ton i dramatizaciju događaja. Umesto da pruže konstruktivnu podršku i osvetle dostupne resurse, ovi dodaci deluju formalno i gube se u negativnom narativu. Ovakav pristup privlači pažnju publike, ali istovremeno učvršćuje stigmu i retko nudi korisne informacije ili kontekst.
Nasuprot tome, tek manje od 10% naslova nosi pozitivan ton, fokusirajući se na edukaciju, podršku i rešenja. Članci poput „Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih“, „Pet načina na koje možemo da poboljšamo mentalno zdravlje u 2024“, „Predavanje Nataše Babeu „Knjiga kao lek u očuvanju mentalnog zdravlja dece i odraslih“, „Život u velikim gradovima: Kako sačuvati fizičko i mentalno zdravlje“ predstavljaju izuzetke. Doprinos pozitivnom izveštavanju dale su i brojne kompanije i inicijative koje su na različite načine podizale svest o mentalnom zdravlju. Kampanje poput „Na kafi sa psihologom“, „Hrabri zajedno“ i „Živi uživo“ dale su značajan doprinos očuvanju mentalnog zdravlja, ukazujući na važnost podrške i brige za probleme poput anksioznosti i depresije. Novembar je obeležila kampanja posvećena muškom zdravlju, ističući značaj razgovora o mentalnom stanju i smanjenju emotivne izolacije.
Ipak, da nije sve tako crno, pokazuju i teme poput „Blue Monday“-a i sezonskih promena raspoloženja, koje su pokrenule razgovore o psihološkim krizama. U isto vreme, društvene mreže poput TikToka našle su se pod lupom zbog svog dvosmernog uticaja – pružajući prostor za podršku, ali i promovišući sadržaje koji mogu podstaći anksioznost i depresiju, posebno kod mladih. Priče o izazovima mladih i postporođajnoj depresiji ukazivale su na važnost dostupnosti pomoći, dok su stručnjaci isticali značaj pravilne ishrane, tehnika relaksacije i društvene solidarnosti. Sve ove teme, uz podršku društvenih inicijativa i globalnih kampanja, dodatno su osvetlile potrebu za otvaranjem prostora za razgovor i sistemskim rešenjima u borbi za očuvanje mentalnog zdravlja.
Izveštavanje o mentalnom zdravlju prati i jasan vremenski obrazac. Broj tekstova raste tokom značajnih društvenih događaja, poput Svetskog dana mentalnog zdravlja u oktobru, ali i nakon tragičnih incidenata. Ovi rezultati jasno ukazuju na potrebu za promenom pristupa medijskom izveštavanju o mentalnom zdravlju.
Smanjenje senzacionalizma i povećanje broja pozitivnih i edukativnih sadržaja ključno je za podizanje svesti o mentalnom zdravlju i pružanje korisnih informacija koje mogu pomoći osobama u prevazilaženju poteškoća. Mediji bi, umesto naglašavanja ekstremnih slučajeva, trebalo da ponude odgovore na svakodnevne izazove sa kojima se suočavaju njihovi čitaoci i gledaoci.
Mentalno zdravlje nije samo individualni problem, već i širi društveni izazov koji zahteva sistemsku podršku i edukaciju. Ako senzacionalizam ustupi mesto empatiji, edukaciji i praktičnim savetima, mediji mogu postati ključni saveznik u borbi za bolje mentalno zdravlje zajednice. Samo kroz zajednički trud – medija, stručnjaka i društvenih inicijativa – može se stvoriti kultura razumevanja i podrške u kojoj se mentalno zdravlje tretira s podjednakom pažnjom kao i fizičko.
Osvešćivanje javnosti o značaju mentalnog zdravlja ne sme ostati na marginama – ono mora postati centralna tema, kako u medijima, tako i u širem društvenom diskursu.
Istraživanje je prvobitno objavljeno na Blic.rs
