Kada je 1992. godine Čikago Tribjun osnovao prvi medij na internetu i nazvao ga Čikago Onlajn, retko ko je mogao pretpostaviti da će onlajn mediji postati toliko popularni da iz sfere dnevnog informisanja izbace štampane medije i televiziju ili uzmu primat nad njima.
Pojava Gugla 1998, Fejsbuka 2004. i Tvitera 2008. godine dodatno je umanjila popularnost tradicionalnih medija i promenila način na koji se ljudi širom sveta informišu. I ne samo to. Digitalne platforme su promenile način proizvodnje i distribucije vesti, pa čak i vesti same po sebi. Njih sve manje uređuju urednici, a sve više algoritmi, agregatori ili prijatelji koje putem društvenih mreža pratimo. Vesti su, kao i mediji, postale digitalne, mobilne i društvene.
Digitalno informisanje je primarno
U umreženom društvu do vesti i informacija dolazi se na različite načine, ali je sve više ljudi koji se informišu samo digitalno. Broj onih koji vestima pristupaju mobilnim telefonom i onih koji ih gledaju na televiziji odavno je izjednačen i to je tek jedna od promena u sferi informisanja u XXI veku.
Dubina tih promena lako se uočava kroz kontinuirani medija monitoring, a potvrđuje je i istraživanje koje smo sproveli na LinkedIn-u gde smo vas pitali koje kanale informisanja najčešće koristite?
Nimalo iznenađujuće, 57 odsto odgovorilo je da se informiše putem internet portala, a čak 35 odsto putem društvenih mreža. Za televiziju kao nekada najpopularniji izvor informacija, opredelilo se tek 9 odsto ispitanika, a za štampane medije ni jedan. Ovo poslednje potvrđuje da je digitalizacija odavno štampane medije bacila u drugi plan, a da je aktuelna pandemija taj trend dodatno intenzivirala.
Informisanje u doba pandemije
Pandemija korona virusa tokom koje se u mnogo većem obimu prešlo na onlajn život, intenzivirala je informisanje putem digitalnih izvora, kako internet portala, tako i društvenih mreža. Istina, u globalnoj krizi i neizvesnosti dogodila se i informativna zasićenost, potom nepoverenje, umor i aktivno izbegavanje vesti, ali nam je definitivno potvrdila povećanje upotrebe digitalnih izvora vesti, mobilnih medija i tehnoloških platformi.
Internet nas je navikao da medijske sadržaje dobijamo besplatno. Mesečnu internet pretplatu, okvirno, možemo da pokrijemo odricanjem od kupovine dnevnih novina, ali ako prestajemo da ih kupujemo fizički znajući da će se ono što je u njima objavljeno u nekom trenutku pojaviti i na njihovoj onlajn stranici, moramo znati i to da će kreiranje tog sadržaja nekim putem svakako biti naplaćeno. Nova valuta, u tom smislu, postaje naša pažnja. Da bi je medij privukao, pa naplatio kroz reklame i banere, on poseže za klikbejt naslovima i senzacionalizmom, što nas dalje vodi do pouzdanosti informacija koje se tim putem objavljuju.
Krucijalno pitanje koje je pandemija otvorila jeste pitanje poverenja u medije. Istraživanjem tonaliteta informacija, tokom pandemije uočili smo veliki broj nepouzdanih informacija, a i globalno nam je pandemija pokazala koliko je važno pouzdano informisanje u današnjem svetu. S tim u vezi na LinkedIn-u smo vas pitali i kojim medijima najviše verujete i ponovo se najveći broj ispitanika opredelio za digitalne medije, čak 46 odsto. Međutim, posebno je interesantno to da čak 31 odsto ispitanika najviše veruje onim informacijama koje dobija putem društvenih mreža, što je i globalni trend. Naime, sva relevantna istraživanja na ovu temu pokazuju da društvene mreže više ne služe samo za zabavu, već i za informisanje i to ono u koje se veruje. Istovremeno, i ova anketa poput prethodne potvrđuje pad popularnosti štampanih medija kojima veruje tek 15 odsto ispitanika, a televiziji samo 8 odsto.
Ono što je nesumnjivo jeste to da će digitalna reorganizacija poslova koje su nekada radili isključivo mediji oblikovati budućnost novinarstva i informativni haos koji se trenutno dešava onlajn. Na koji način će se razrešiti odnos između društvenih mreža, koje tvrde da nisu mediji nego tehnološke platforme, i medija koji više nisu ekskluzivna mesta na kojima se ljudi primarno informišu, tek ćemo videti.
