Koncept metaverzuma duže vreme se percipira kao potencijalna stvarnost u kojoj se dešava isto što i u realnom svetu, samo vizuelno dopadljivije. S napretkom tehnologije i rastućim interesovanjem za virtuelna iskustva, logično se promenio i način na koji doživljavamo umetnost. Razvoj virtuelnog okruženja i blokčejn tehnologije donele su umetnicima istraživanje novih oblika izražavanja i kreativnosti, dok su im društvene mreže omogućile lakše povezivanje sa publikom i promociju stvaralaštva.
Šta je to umetnost metaverzuma?
Umetnost metaverzuma novi je pojam koji se odnosi na bilo koje umetničko delo kreirano posebno za metverzum platformu. To uključuje virtuelne galerije, 3D skulpture i druga interaktivna iskustva koja su dizajnirana da se dožive u virtuelnom okruženju. Umetnost metaverzuma od tradicionalne se razlikuje po tome što nije limitirana fizičkim ograničenjima stvarnog sveta. Ona egzistira u potpuno virtuelnom prostoru i budi novu kreativnost.
Jedan primer umetnosti metaverzuma koji je privukao značajnu pažnju poslednjih godina je pokret CryptoArt. To je vrsta digitalne umetnosti koja je kreirana korišćenjem blokčejn tehnologije, koja omogućava bezbedno i transparentno vlasništvo i prenos umetničkog dela. Umetničko delo se obično kreira u 3D virtuelnom prostoru i može se kupiti ili prodati kao i svaka druga kriptovaluta. Time je otvoreno novo tržište za umetnike na kome svoja dela mogu prodavati direktno kolekcionarima, bez nužne potrebe za posrednicima, poput galerija ili aukcijskih kuća.
Naravno, u metaverzumu postoje i virtuelne galerije koje omogućavaju umetnicima da prikažu svoj rad u potpuno digitalnom okruženju, gde posetioci mogu da istražuju umetnička dela kao da fizički šetaju kroz pravu galeriju. Virtuelnim galerijama može da se pristupi sa bilo kog mesta na svetu, što omogućava umetnicima da dođu do globalne publike bez potrebe za fizičkim izložbama. Neke virtuelne galerije čak nude interaktivna iskustva, poput mogućnosti razgovora sa umetnikom ili prisustvovanja virtuelnim događajima.
Metaverzum muzej
Koncept metaverzum muzeja, gde posetioci mogu da istražuju virtuelni prostor i komuniciraju sa umetničkim delima na nove načine, postaje sve popularniji među umetničkim institucijama i entuzijastima. Taj inovativni pristup umetničkoj izložbi ima potencijal da revolucionarno promeni način na koji se bavimo umetnošću i demokratizuje pristup kulturnim iskustvima.
U fizičkom svetu, muzeji su ograničeni faktorima kao što su lokacija, veličina i dostupnost izložbenog prostora. Nasuprot tome, virtuelnom muzeju se može pristupiti sa bilo kog mesta u svetu i može da sadrži beskonačan broj izložbi i umetničkih dela. To omogućava veću dostupnost i inkluzivnost, jer svako ko ima internet vezu može da poseti muzej i uživa u njemu.
Virtuelna stvarnost takođe omogućava nove načine doživljavanja i interakcije sa umetnošću. Posetioci metaverzum muzeja mogu da gledaju umetnička dela u 3D formi, šetaju oko njih, pa čak i da komuniciraju sa njima na načine koji im nisu uvek omogućeni u fizičkom svetu. Na primer, skulptura se može istražiti iz svih uglova, a posetioci su često u prilici i da promene osvetljenje kako bi stvorili različita raspoloženja. Takvo iskustvo nesporno bi trebalo da poboljša uvažavanje i razumevanje umetnosti i učini je privlačnijom.
Nekoliko umetničkih institucija već je prihvatilo koncept metaverzum muzeja i koriste virtuelnu stvarnost za izlaganje svojih kolekcija. Na primer, Luvr Abu Dabi je stvorio iskustvo virtuelne stvarnosti koje omogućava posetiocima da istražuju muzejske galerije od kuće. Virtuelna turneja obuhvata preko 600 umetničkih dela, uključujući remek dela kao što su Mona Liza Leonarda da Vinčija i Autoportret Vinsenta van Goga.
Britanski muzej je takođe eksperimentisao sa virtuelnom stvarnošću, kreirajući VR obilazak svoje egipatske kolekcije skulptura. Posetioci virtuelnog muzeja mogu da istraže skulpture u 3D i saznaju više o njihovoj istoriji i značaju. Obilazak takođe uključuje audio komentare stručnjaka, pružajući dodatni kontekst i uvid.
Nacionalni prirodnjački muzej u Vašingtonu je sa konceptom metaverzum muzeja otišao korak dalje stvarajući iskustvo virtuelne stvarnosti koje omogućava posetiocima interakciju sa dinosaurusima i drugim praistorijskim stvorenjima. VR izložba, nazvana „Duboko vreme“, vodi posetioce na putovanje kroz istoriju Zemlje, od formiranja planete do današnjih dana.
Ideja virtuelnih muzeja zaživela je i u Srbiji. Štaviše, veliki broj domaćih muzeja pruža mogućnost različitih virtuelnih tura, koje su uglavnom u vezi sa njihovim stalnim postavkama. Drugim rečima, uz pomoć virtuelne stvarnosti imamo mogućnost da obiđemo skoro sve srpske muzeje i arheološka nalazišta, a neki od najvećih poput Narodnog muzeja ili Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, sve češće organizuju i posebne izložbe koje su dostupne samo u metaverzumu.
Nadilazeći fizički prostor i pružajući impresivna iskustva, virtuelni muzeji imaju potencijal da umetnost učine dostupnijom, angažovanijom i inkluzivnijom. Kako sve više umetničkih institucija eksperimentiše sa virtuelnom stvarnošću, možemo očekivati da vidimo sve veći broj inovativnih izložbi i iskustava koja izazivaju naše percepcije o tome šta muzej može biti. Sa pojavom novih, uzbudljivih i inovativnih oblika umetnosti metaverzuma, nesporno će se menjati i način na koji razmišljamo o umetnosti i njenom mestu u našim životima.
