Iako transplantacija organa spada među najveća dostignuća savremene medicine, njen razvoj u Srbiji i dalje je suočen sa brojnim izazovima, kako na institucionalnom, tako i na društvenom planu. Presudan faktor uspešnosti transplantacionog sistema jeste poverenje građana, a ono se gradi kroz informisanje, transparentnost i edukaciju. U tom procesu mediji imaju važnu ulogu jer oblikuju javno mnjenje, pružaju prostor stručnjacima, donose lične priče pacijenata i potencijalno motivišu građane da postanu donori. Upravo zbog toga, način na koji se o transplantaciji piše i govori u medijima postaje ključno pitanje za razvoj čitavog sistema.
Analiza agencije „Kliping“ o medijskom izveštavanju sprovedena u periodu od decembra 2024. do aprila 2025. godine obuhvatila je ukupno 251 objavu na temu transplantacije organa. Najveći broj tekstova zabeležen je na internet portalima, dok televizije i štampani mediji beleže ravnomernu zastupljenost.
S obzirom na mali broj donora organa u Srbiji, važno je bilo analizirati da li medijske objave sadrže apel/poziv građanima da postanu donori. Brojke pokazuju da 54,18% objava sadrži takav apel/poziv, dok u 45,82% to nije slučaj. Prema rečima Olivere Jovanović, članice Udruženja „Zajedno za novi život“ Srbija se nalazi na evropskom dnu kada je reč o broju donora organa (Kurir.rs). To potvrđuju i reči asistenta doktora Saše Kneževića, koordinatora za transplantaciju UKC Srbije, koji je u intervjuu za list „Kurir“ izneo podatak da od 28 porodica sa kojima se u 2024. godini razgovaralo o doniranju organa svog preminulog člana porodice svega njih 9 je dalo saglasnost.
Medijsko izveštavanje o transplantaciji organa najčešće se oslanjalo na medicinski aspekt teme. Gotovo polovina objava odnosila se upravo na ovu dimenziju, obuhvatajući broj izvedenih transplantacija, metode presađivanja, liste čekanja, primenu terapije i međunarodnu saradnju. Sličan broj tekstova obrađivao je transplantaciju kroz širi društveni i ljudski kontekst. U ovom segmentu našle su se priče pacijenata i donora, tekstovi o bolestima koje vode ka transplantaciji, ali i teme kao što su nelegalna trgovina organima i rad udruženja pacijenata. Kampanje koje imaju za cilj podizanje svesti o važnosti donorstva bile su retko zastupljene. U analiziranom periodu pomenuta je samo jedna – kampanja „Najvažniji poziv u životu“. Pravni aspekti, uključujući izmene Zakona o presađivanju i prava pacijenata na dijalizi, bili su tema svega nekoliko tekstova. Humanitarne akcije, poput prikupljanja sredstava za lečenje u inostranstvu i donacija za decu koja čekaju transplantaciju, takođe su bile minimalno prisutne u medijima. Ovi podaci ukazuju da, iako se transplantacija u medijima najčešće prikazuje kroz medicinsku prizmu, postoji prostor za šire i raznovrsnije pristupe koji bi građanima omogućili dublje razumevanje kompleksnosti teme.
Među temama koje su mediji najčešće obrađivali izdvojio se broj urađenih transplantacija, što je bila centralna tema u gotovo svakoj šestoj objavi. U tom kontekstu upoređivani su podaci iz Srbije i regiona, pri čemu je istaknuto da Hrvatska ima višestruko više transplantacija. Izjave stručnjaka ukazale su na značaj institucionalne podrške i svesti društva, dok je podatak da je tokom prva tri meseca 2025. urađena 31 transplantacija naglašen kao pozitivan pomak.
Značajan broj tekstova bavio se uzrocima koji dovode do potrebe za transplantacijom, a pažnju je posebno privukao slučaj glumice Mišel Trahtenberg. Javnost je dodatno senzibilisana kroz lične ispovesti donora i pacijenata koji su prošli kroz proces presađivanja, kao i kroz izveštaje o naprednim medicinskim procedurama, uključujući transplantaciju jetre sa živog donora.
Obeležavanje Svetskog dana bubrega, kampanja „Najvažniji poziv u životu“ i podaci o listama čekanja poslužili su kao okvir za promovisanje značaja donorstva i informisanje o stanju u Srbiji, gde na transplantaciju organa čeka oko 2.000 ljudi.
U fokusu su bile i teme međunarodne saradnje i organizacije transplantacionog sistema, pri čemu su pojedini mediji prenosili kritike o oslanjanju na hirurge iz inostranstva i izostanku domaće edukacije. Takođe je ukazano na zdravstvene rizike s kojima se suočavaju pacijenti sa presađenim organima, poput povećane osetljivosti na infekcije i potreba za posebnim režimom terapije.
U posmatranom periodu mediji su o transplantaciji organa uglavnom izveštavali profesionalno, oslanjajući se na stručne izvore i iskustva pacijenata. Ipak, praćenje teme u velikoj meri zavisi od pojedinačnih događaja, dok kontinuirano, edukativno izveštavanje i dalje izostaje. Kao najvažniji izazov prepoznat je hroničan nedostatak donora. Podaci pokazuju drastičan raskorak između spremnosti građana da prime organ i njihove volje da ga doniraju, što ukazuje na duboko ukorenjene strahove i nepoverenje prema zdravstvenom sistemu. Među najčešćim razlozima odbijanja navode se sumnje u pravednost raspodele organa i bojazan od zanemarivanja u hitnim slučajevima. Takve zablude opstaju i zbog izostanka jasne i dosledne komunikacije institucija, ali i zbog nedovoljne zastupljenosti edukativnog sadržaja u medijima.
Uloga medija u rušenju predrasuda i širenju znanja o procedurama transplantacije zato je neprocenjiva. Otvoreni razgovori sa stručnjacima, jasna objašnjenja zakonskih okvira, kao i lične priče pacijenata i donora, doprinose stvaranju informisane i empatične javnosti. Važno je da mediji redovno prate zakonske inicijative, kao i položaj ljudi koji čekaju transplantaciju, jer njihovi glasovi najautentičnije osvetljavaju realnost tog procesa.
Transplantacija nije samo pitanje medicine, već i solidarnosti, poverenja i javne svesti. Zato mediji, ako žele da budu deo rešenja, moraju preuzeti aktivnu ulogu – ne samo u informisanju, već i u oblikovanju društvene klime u kojoj je donatorstvo prepoznato kao čin humanosti i odgovornosti. U tom kontekstu, novinarstvo postaje mnogo više od prenosa vesti – postaje most između nauke i društva, između institucija i građana.
Izvor istraživanja: https://www.donorstvojeherojstvo.rs/kako-mediji-prate-puls-transplantacije-u-srbiji/
Autorka istraživanja: Tanja Jerinić, Media Analyst, Kliping
