JAZ IZMEĐU MIŠLJENJA LIDERA I RADNIKA SA INVALIDITETOM O INKLUZIJI I KOMUNIKACIJI 

Autor teksta
Picture of Kliping

Kliping

Stvaranje podsticajnog i bezbednog radnog okruženja za zaposlene sa invaliditetom godinama unazad predstavlja veliki izazov za mnoge kompanije. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 27 odsto odraslih u Americi ima neku vrstu invaliditeta, a ako se posmatra celokupna svetska populacija, 16 odsto čine osobe sa invaliditetom. Međutim, takve osobe i dalje su nedovoljno vidljive i smatraju da ne dobijaju onoliko pažnje koliko bi trebalo, što se posebno odnosi na osobe sa nevidljivim invaliditetom. Razlozi koji dovode do ovakvih impresija su mnogostruki, ali je novo istraživanje Instituta za odnose sa javnošću pokazalo da krivicu za takvo stanje stvari u velikoj meri snose sektori odnosa sa javnošću, jer se PR timovi u svojim komunikacijskim procesima nedovoljno posvećuju problemima inkluzije i diskriminacije.

Uprkos tome što skoro tri četvrtine, 73 odsto, zaposlenih kažu da bi želeli u većoj meri da vide osobe sa invaliditetom kako se pojavljuju u reklamama, kampanjama i na društvenim mrežama, samo jedna trećina njih je potvrdila da kompanije u kojima su zaposleni to zaista i rade. Pomenuta studija fokus stavlja na pitanje kako kompanije podržavaju i komuniciraju o invaliditetu i nezi na radnom mestu otkrivajući veliki jaz između mišljenja menadžmenta tj. lidera i zaposlenih sa invaliditetom.

Poenta ovog izveštaja, objasnili su njegovi tvorci, jeste u tome da njegovi sveobuhvatni uvidi pomognu kompanijama da premoste nedostatke u poznavanju ove teme i osećaja koje na poslu imaju osobe sa invaliditetom i potom preduzmu specifične akcije podrške za njih i njihove staratelje. Kompanije, veruje se, mogu zahvaljujući njemu da poboljšaju odnos prema zaposlenim osobama sa invaliditetom, spreče njihov potencijalni odlazak iz firme i poboljšaju produktivnost negovanjem inkluzivnog okruženja, poboljšanjem komunikacije i vidljivosti i sprovođenjem određenih programa.

Interna i eksterna komunikacija

Samo polovina (51 odsto) svih anketiranih zaposlenih reklo je da njihova kompanija dobro komunicira o tome kako da podrži zaposlene sa invaliditetom, dok su oni sami bolje ocenili svoje kompanije, 62 odsto njih priznalo je da njihova kompanija efikasno komunicira interno i eksterno o posvećenosti rukovodstva uključivanju osoba sa invaliditetom. Zaposleni – uključujući osobe sa invaliditetom i njihove negovatelje – smatraju da kompanija u kojoj rade efikasnije interno komunicira o programima i politici smeštaja za osobe sa invaliditetom (59 odsto ispitanika), ali nešto manje (53 odsto) ima pozitivno mišljenje o posvećenosti svoje kompanije eksternoj komunikaciji na tu temu. Konačno, 53 odsto ispitanika ima utisak da kompanija u kojoj rade na dobar način javno iskazuje svoju posvećenost podršci osobama sa invaliditetom

Podrška i razumevanje

Dok zaposleni generalno smatraju da njihova kompanija podstiče opštu raznolikost, jednakost i inkluziju – 66 procenata njih – te cifre su znatno manje kada su zaposleni pitani o specifičnim programima vezanim za invalidnost u njihovoj radnoj organizaciji. Primera radi, manje od polovine zaposlenih je reklo da njihova kompanija postavlja zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao visok prioritet (46 odsto ispitanika). Pored toga, rezultati istraživanja ukazuju na nedostatak jasnoće u vezi sa načinom na koji se invaliditet definiše u kompanijama, pri čemu je samo 45 odsto ispitanika reklo da podržava to kako se invaliditet razume i definiše u njihovom radnom okruženju.

Želja za proširenjem znanja

I zaposleni sa invaliditetom i oni bez njega izrazili su želju da nauče više o inkluziji osoba sa invaliditetom u okviru svoje radne organizacije. Istraživanje je pokazalo da više od polovine zaposlenih bez invaliditeta (53 odsto) i značajna većina onih sa invaliditetom (72 odsto) pokazuju zainteresovanje za edukacijom u vezi sa invaliditetom u okviru kompanije, što predstavlja dragocenu priliku za radne organizacije da zadovolje potrebe svojih zaposlenih i neguju inkluzivnije okruženje.

Zadovoljstvo zaposlenih

Približno 4 od 10 zaposlenih sa invaliditetom izjavilo je kako ne oseća da im njihova organizacija pruža najbolje resurse, beneficije i fleksibilnost kako bi bili uspešni na svojim pozicijama ili dodatno napredovali u okviru svoje radne organizacije. Stoga se kompanije pozivaju da sprovedu revizije svojih trenutnih ponuda i osiguraju da su zaposleni svesni podrške i beneficija koje su im dostupne, čime se poboljšava njihovo zapošljavanje, zadržavanje u kompaniji i ukupna produktivnost. Istraživanje je takođe otkrilo da, iako su zaposleni generalno bili upoznati sa opštim politikama i programima, oni manje znaju o specifičnim ponudama – kao što su finansijsko osnaživanje ili kako da tehnologiju koja im omogućava lakši rad učine dostupnom.

Udaljena i hibridna radna snaga

Zaposleni koji rade na daljinu i hibridni zaposleni bolje su u okviru ovog istraživanja ocenjivali svoje kompanije u smislu stvaranja inkluzivnog okruženja i pružanja podrške osobama sa invaliditetom i njihovim negovateljima. Takvi zaposleni izražavaju veće zadovoljstvo naporima svoje kompanije, ali i dalje ističu potrebu da organizacije razmotre i prilagode svoje poslovanje, a pogotovu svoje eksterne komunikacije, potrebama zaposlenih i problemima sa kojima se oni suočavaju kako bi se podstakla inkluzivnost.

Generalno gledano, istraživanje IPR-a je u velikoj meri usklađeno sa opštim sa zapažanjima i iskustvima koja se fokusiraju na inkluziju osoba sa invaliditetom kao jednim od ključnih aspekata naše kulture i važan fokus komunikacija i marketinških strategija i taktika u kompanijama. Podaci iz sprovedenog istraživanja jasno govore o potrebi kompanija i njenih i lidera da proaktivno uključe osobe sa invaliditetom u aktivnosti brenda, komunikacije i marketinga. To bi bio adekvatan odgovor ne samo na ono što zaposleni u kompanijama i njihovi potrošači veoma jasno zahtevaju od njih, već bi dodatno pomogao u pokretanju pozitivnih društvenih promena kada se radi o inkluziji osoba sa invaliditetom na isti način i u istoj meri na koji kompanije, i društvo generalno, rade po pitanju drugih marginalizovanih zajednica, odnosno društvenih manjina. Izvor: agilitypr.com

Pogledajte još