Realnost sa kojom nas je suočio globalni ICCO PR izveštaj za 2022. u oblasti etičkih pitanja je takva da možemo zaključiti kako demontaža sistemskog rasizma, pogotovu u Americi, i ugrađivanje inkluzije u kompanijama nije uopšte tako jednostavno kako nam se čini. Brojne kampanje na društvenim mrežama, poput #BlackLivesMatter, koliko god glasne i masovne bile nisu uspele dovoljno da nas osveste vezano za ova pitanja, pogotovu ne u PR industriji u kojoj je, sudeći po izveštaju koji je u istraživanje uključio vodeće talente u ovoj oblasti, diskriminacija i dalje veoma izražena. Kako kod nas istraživanje ovog tipa nikada nije rađeno, priče o diskriminaciji ostaju na nivou kuloarskih priča, potvrđujući samo da je ima, ali ne i u kojoj meri.
I napredak i zastoj
U zemljama koje je obuhvatilo, ICCO istraživanje je pokazalo da izvesni napredak u vezi sa temama diskriminacije i inkluzije postoji, ali da generalno gledano na tom polju situacija i dalje stagnira. Kompanije se uopšte, kada je reč o poštovanju različitosti i inkluziji manjinskih grupa, fokusiraju na instant akcije, marketinške aktivnosti koje ostvaruju zvučne rezultate, ali kratkotrajne. Drugim rečima, PR industrija se više fokusira da pokaže zainteresovanost za ova pitanja kroz aktivnosti i poslove koje obavlja nego kroz odnos prema zaposlenima u njoj.
Podaci iz poslednjeg ICCO izveštaja ukazuju da je povećana svest u PR industriji o nejednakosti sa kojima se suočavaju marginalizovane grupe i to je jedna dobra vest. Druga je da više agencija u svih šest regiona obuhvaćenih izveštajem danas ima politiku za poštovanje različitosti i inkluziju i to 79 odsto u 2022. u poređenju sa 55 odsto u 2021, dok 66 odsto agencija ima u svom timu osobu posvećenu toj temi. Međutim, loša vest je da preko četvrtine ovih lica nisu posebno obučeni za obavljanje te funkcije, što deluje prilično kontraproduktivno.
Što se tiče ovog pitanja, nema, kao kod većine drugih u PR-u, specifičnog obrasca za sve regione obuhvaćene izveštajem. Pa je tako, primera radi, Velika Britanija najnaprednija kada je reč o procentu organizacija koje sprovode politiku poštovanja različitosti i inkluzije i on iznosi 98 odsto, a slede je Latinska Amerika sa 93 odsto, Severna Amerika sa 86 odsto i Afrika sa 84 odsto. Evropa je na iznenađujuće poslednjem mestu, što i nije sjajna vest s obzirom na činjenicu da je reč o regionu koji se ponosi svojom inkluzivnošću.
Svest o potrebi za poštovanjem različitosti postoji u PR industriji
Drugi pozitivan trend koji vidimo kroz izveštaj jeste to što su brojne organizacije, 18 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, uvele merenje parametara vezanih za ova pitanja u svoje organizacije. To je svakako još jedna stvar koja vodi napretku na tom polju. Za promenu koja će biti suštinska i održiva, potrebno je da više organizacija počne da meri svoje rezultate na polju poštovanja različitosti i inkluzije.
Da je neophodno još aktivnosti na tom polju pokazuje podatak iz ICCO izveštaja koji otkriva da samo 30 odsto PR profesionalaca veruje da zaposleni u industriji reflektuju etničku demografiju zajednica kojima služe i samo 13 odsto veruje da je industrija u tom smislu visoko reprezentativna. Statistika je u ovom smislu poražavajuća i trebalo bi da bude poziv za buđenje liderima u industriji. Brojevi sami po sebi nam neće pomoći da otklonimo nejednakost, čak ni ukoliko oni pokazuju visok broj zaposlenih koji pripadaju određenim manjinskim grupama, jer je za otklanjanje nejednakosti neophodno da se oni osećaju prihvaćenim. Drugim rečima, možete zaposliti što više ljudi iz različitih grupacija, ali ako oni ne veruju da tu pripadaju ili ne osećaju da su njihova uverenja uključena u kulturu organizacije za koju rade, onda je njihov broj samo mrtvo slovo na papiru. Ukratko, ako je različitost imenica, onda su inkluzija i pripadnost glagoli koji je čine živom.
