(sagovornik: Ksenija Mijatović, Master psiholog i psihoterapeut)
Narcizam se kao termin u svakodnevnoj komunikaciji uglavnom koristi da bi se iskazao patološki oblik samoljublja, koji stvara lažnu sliku o sebi s doživljajem omnipotencije, preteranog ponosa, izrazitog perfekcionizma, jakog motiva za postignućem i održavanjem vlastitog samopoštovanja svim mogućim sredstvima. Gledano iz ugla biznisa i karijere, jedini problem u prethodnoj definiciji je pojam „lažne slike“, sve ostale osobine bi se mogli okarakterisati kao poželjne u poslovnom svetu tj. kao nešto što bi u pojedincu moglo biti inicijator ili okidač preduzetničkog, inovativnog duha. Baš to je mnoge psihoterapeute poslednjih godina, pogotovu one u sferi poslovnog koučinga, navelo da se zapitaju da li su zapravo narcisi predodređeni da budu lideri i da li je to uloga koja je prosto stvorena za njih. Međutim, zaključci do kojih dolaze uglavnom se vrte oko floskule da su „svi lideri narcisi, ali da ne može svaki narcis postati lider“.
Kako bismo shvatili kako se zaista narcizam manifestuje u poslovnom svetu i kroz komunikaciju kontaktirali smo Kseniju Mijatović, Master psihologa i sertifikovanog integrativnog psihoterapeuta, koja se između ostalog bavi i poslovnim koučingom i pitali je može li narcizam uopšte imati pozitivnu stranu i kao takav se manifestovati kroz poslovnu komunikaciju:
– Narcizam je neodvojivi deo koncepta koji zovemo „self image“ ili slika o sebi, koja se manifestuje kroz odnos koji osoba ima prema sebi, a iz čega proizilaze razne druge osobine ličnosti, ali i modeli ponašanja, zato ćete često čuti u profesionalnim krugovima da se govori o „razvojnom narcizmu“. Na koji način će se narcizam razviti, u pozitivnom ili negativnom smeru, zavisi od mnogih faktora: porodičnog ambijenta, stepena intenziteta traumatskih iskustava kao i kontinuiteta istih i još mnogo toga. Ono što je važno jeste da narcizam u osnovi niti je samo dobar niti loš.
Narcizam je neophodan u razvoju svake osobe
Kakav god on bio, objašnjava Ksenija, narcizam je neophodan u razvoju svake osobe i ukazuje na razliku između lošeg i dobrog narcizma:
– Narcizam postaje loš kada se razvija u smeru narcizma koji zovemo GRANDIOZNI (odlikuje ga drskost, uveličavanje slike o sebi kroz samohvalisanje bez osnova, zloupotrebljavanje drugih ljudi zarad ispunjenja sopstvenih potreba, nedostatak empatije …). Tu je i VULNERABILNI narcizam koji se još naziva i fragilni ili prikriveni narcizam, koji je takođe ekstrem u negativnom smislu. Teže se prepoznaje ali takođe vodi disfunkcionalnim ponašanjima. Karakteriše ga hiperosetljivost i tendencija osobe da ulazi u ulogu žrtve. S druge strane, ZDRAV NARCIZAM ogleda se u kapacitetu osobe da želi više od sebe, od svog života, da želi da napreduje i razvija se. Da voli život i ljude, da zna šta je za nju prihvatljivo, a šta ne i da stane iza toga. Iako sam pomenula dva ekstrema kontinuuma zvanog narcizam, najvažnije je ne smeštati ga isključivo u negativan kontekst.
Samopromoter ili narcis
Ono što je nesporno jeste činjenica da su najbolji samopromoteri oni koji u sebi gaje narcističke tendencije. To ih često čini arogantnim, ali uglavnom i efikasnim i uspešnim. Mi, međutim uglavnom primećujemo onaj grandiozni narcizam, što potvrđuje i naša sagovornica:
– Možemo ga prepoznati veoma lako kroz drskost u ponašanju i komunikaciji, neuvažavanje sagovornika, to su uglavnom ljudi koji su spremni na sve (istine i neistine), bez skrupula i integriteta, što bi kolokvijalno rekli mladi – sve može. Bojim se da svedočimo vremenu u kome takve u velikoj većini i gledamo.
Međutim, nisu svi narcisi takvi, oni koji u sebi neguju zdrav narcizam jako se dobro snalaze u poslovnoj komunikaciji. Kao što su dobri samopromoteri, oni isto tako uspešno mogu da prodaju svoj proizvod što ih čini pogodnim za medijska istupanja i PR poslove, sa čime se slaže i Ksenija:
– U odgovoru na prvo pitanje sam vam napomenula da postoji i nešto što možemo nazvati „zdrava“ doza narcizma koja je neophodna da postoji za određene profesije, a to je da nemate problem da budete izloženi, da vam se to sviđa, da možete sa tim da se nosite, da ste spremni da se zauzimate za sebe i da želite više za sebe. Zato se takve osobe dobro snalaze u promotivnim poslovima, jer sve što rade, rade sa lakoćom u smislu izlaganja svetu i ljudima.
Za narcise je generalno karakteristično da se ne boje da pričaju o sebi i onome što rade, da zahtevaju pravu cenu za svoj trud i obično ne dozvoljavaju da ih prepreke i odbacivanje zaustave u ambicijama. Narcizam ih, ukoliko je zdrav i kontrolisan, može motivisati da guraju napred svoje podređene, zbog čega se zapravo i veruje da mogu biti dobri lideri koji motivišu svoje zaposlene, jer tačno znaju šta žele i odlično odbacuju ljude koji ih udaljavaju od ličnog cilja, dok nasuprot tome podjednako dobro brinu i štite one koji doprinose njihovom uspehu.
Stiv Džobs je verovatno najuspešniji poznati narcis koji za sebe nije krio da je bio takav, što potvrđuju njegovi bibliografi i saradnici. Njegova ličnost, kao i još nekoliko sličnih primera, pokazuje kako se narcizam iako tretiran kao negativna osobina može staviti u službu težnje ka perfekcionizmu i postizanju uspeha. Ipak, naša sagovornica ne misli da je narcizam najvažniji za Džobsov uspeh:
– U osnovi samopouzdanja je narcizam, a znamo da su ljudi koji se pravili velike stvari morali imati tu crtu – naravno, ne zaboravimo da je Hitler takođe imao određenu sliku o sebi, pa znamo kako je to izgledalo. Narcizam je jedna velika tema i široka, ali se sve svodi na to KAKO i na koji način se ispoljava. Zato je važno da budemo obazrivi u deljenju „etiketa“. Stiv Džobs je imao težak karakter (narav, kako kažu kod nas u narodu) i to je bilo očigledno kroz način na koji je komunicirao, ali sam narcizam vezati uz to ne bi ipak bilo istinito do kraja. U razumevanju psihe čoveka sve je latentno i zavisi od načina kako se manifestuje, zato mi kao psihoterapeuti razvijamo jedan stepen uzdržavanja od smeštanja ljudi u „kalupe“ osim kada dijagnostička slika ne ukazuje jasno da se radi o kliničkoj slici, pa i dijagnozi. Ali ako me pitate da li je disfunkcionalnosti mnogo i bez dijagnoza, rekla bih vam: da, u pravu ste.
