Svrha PR-a je da strateškom komunikacijom izgradi odnos između javnosti i brenda, te da ga dobro pozicionira na tržištu i u medijskom prostoru. Dobar PR gradi poverenje i autoritet, u stalnom je kontaktu sa medijima, ali se na tom putu neretko dešavaju greške, nekad manje, nekad veće, koje dovode do toga da poruka koju želimo da pošaljemo ne bude prihvaćena i emitovana onako kako bismo želeli da je drugi čuju.
I premda je greška generalno učinkovita, jer rezultira novim iskustvom, u poslu ona baš i nije dobro došla. S tim u vezi, ukazujemo na osam najčešćih grešaka u PR-u i načine kako da se one izbegnu.
1. Kreiranje sadržaja koji je neinteresantan za medije.
Prilikom kreiranja objave za medije, koncipirajte je tako da bude primamljiva i da ima sadržaj koji će oni poželeti da objave. Mediji svakodnevno dobijaju veliki broj takvih dokumenata, pa je veoma bitno da ono što im šaljete bude nešto što će im biti zanimljivo i što će jedva čekati da prenesu dalje. Ukoliko je to pisanje nešto u čemu se ne snalazite najbolje, nemojte bežati od toga da krenete na neki kurs i dodatno se edukujete po pitanju sastavljanja ovih saopštenja kako biste unapredili svoje veštine i postigli što bolje rezultate.
2. Deljenje previše informacija.
Kompanija za koju radite sigurno će želeti da objavi svaku novost i informaciju o nekom događaju koji organizuje, što može biti previše materijala za medije. Potrudite se da vaša objava sadrži samo neophodne informacije, ali tako da one budu kompletne. Pritom, obavezno vodite računa o tome ko je primarna ciljna grupa kojoj se obraćate, odnosno ko bi mogao biti zainteresovan za to što imate da kažete. U tom smislu, koristite sve benefite medija monitoringa kako biste došli do relevantnih podataka u vezi s tim šta vaša publika konzumira putem medija i koji od njih se obraćaju direktno vašoj ciljnoj grupi.
3. Nedovoljno praćenje statusa objave.
S obzirom na veliki broj saopštenja koje mediji svakodnevno dobijaju, obavezno ispratite da se vaš dokument slučajno nije izgubio u masi drugih. Ukoliko imate previše zaduženja, podesite podsetnik na elektronskom uređaju za njihovo kontaktiranje u odnosu na dan kada ste im poslali dokument. Uz to, uvek ih pitajte da li imaju dodatna pitanja ili žele da stupe u kontakt sa još nekim iz vaše kompanije. I obavezno budite dobro informisani o temi, kako biste i sami bili u mogućnosti da odgovorite na njihova potencijalna pitanja u svakom trenutku.
4. Slanje dokumenta punog grešaka.
Pojedinci u medijima će ignorisati vaše saopštenje za štampu ukoliko njegov sadržaj sadrži greške ili je težak za čitanje. Pre nego ga pošaljete, obavezno ga dobro prekontrolišite. Koristite softvere i aplikacije za prepoznavanje grešaka ili dajte još nekome iz vašeg tima da pregleda dokument pre njegovog slanja. Vaša objava mora biti „pitka“, lako razumljiva i ne sme sadržati bilo kakve gramatičke i pravopisne greške. Tek kada ste potpuno sigurni da ih nema, pošaljite svoj dokument, ali ga i pre nego što pritisnete SEND još jednom prekontrolišite.
5. Pokušaj da se sakrije istina.
Negativni događaji se mogu desiti svakoj kompaniji. Ukoliko do njih dođe, nikako nemojte pokušavati da sakrijete istinu od javnosti. Vaša korporacija može da prevaziđe to što se dogodilo, ali reputacija može da vam bude trajno dovedena u pitanje ukoliko lažete medije. Takođe je veoma bitno da ljude informišete o ishodu situacije sve vreme dok traje kriza. Javnost će biti saosećajnija sa vama ukoliko ste iskreni i transparentni.
6. Deljenje informacija putem samo jedne platforme.
Postoji više načina da dođete do javnosti i svoje publike, a ne samo putem medija. Kada pošaljete saopštenje za štampu, nemojte bežati od toga da tu objavu podelite i putem svojih kanala komunikacije sa javnošću, kao što su blog i društvene mreže. Često ćete na taj način postići veću vidljivost nego putem medija. Osim toga, ovim putem javnosti možete pružiti i dodatne informacije koje nisu ušle u medijsku objavu, samo povedite računa da medijska objava i objava putem vaših platformi krenu istovremeno.
7. Nekorišćenje analize medijskih objava.
Odavno se pokazalo da teza po kojoj je svaki publicitet dobar, čak i kada je loš, ne pije vodu i da se reputacija brenda ruši poput kule od karata ukoliko mediji nisu praćeni i analizirani na ispravan i sveobuhvatan način. Pored odgovora na pitanje „koliko“, a koje nam pruža medija monitoring, neophodno je odgovoriti i na pitanje „kako“, zbog čega je neophodno redovno analizirati medijske objave.
8. Pogrešna ciljna grupa.
Kada plasirate saopštenje za javnost, veoma je bitno da znate kome se obraćate. Pre nego što bilo šta objavite detaljno istražite svoju ciljnu grupu i medije putem kojih želite da se oglasite. Cilj vaše objave je da dođete do što više ljudi, ali se to neće dogoditi ukoliko je objavite negde gde publika nije zainteresovana za ono što imate da kažete. S tim u vezi, pre bilo kakve objave izvršite istraživanje i odradite dobar medija monitoring, kako biste bili sigurni da će vaša objava postići željene rezultate.
9. Nedostatak upornosti.
Često se može dogoditi da pošaljete saopštenje za medije, pa da ono bude odbijeno. Međutim, ne smete odustajati, jer je upornost jedna od osnovnih karakteristika dobrog PR-a. Da biste postigli željeni rezultat morate nastaviti da „gurate“ svoju priču. Redovno održavajte odnose sa medijima i ljudima koji u njima rade i verujte u sebe i svoje poznavanje teme kojom se bavite.
