Kopi-pejst ili copy-paste, sigurno ste makar jednom zastali na ovom ili sličnom primeru prilikom pisanja teksta na srpskom jeziku i pitajući se kako da napišete, odnosno otkucate. Ukoliko i dalje ne znate da otklonimo dilemu, eminentni lingvisti preporučuju da se ustaljeni anglicizmi i pozajmljenice transkribuju, pri čemu treba voditi računa i o transliteraciji. Pogrešno je pisati anglicizme u engleskom originalu, kako u tekstovima na latinici, tako i u tekstovima na ćirilici. Stoga, u srpskom jeziku nije preporučljivo pisati: show business, cash, management, već: šou biznis, keš, menadžment itd.Međutim, mora se reći da se, uprkos raznim lingvističkim preporukama, ortografska anglicizacija u retkim primerima ipak zadržala, i to najčešće iz domena IT-a, kao što su pojmovi e-mail ili web.
Taj „problem“ je, dakle, lako rešiv. Međutim, šta ako bi se od vas tražilo da u tekstu na srpskom jeziku svaki anglicizam prevedete, s obzirom da taj problem zvaničan pravopis ne rešava. Kako biste, u tom slučaju, preveli kopi-pejst?
Skupi – krpi
Sajt „Mala biblioteka“ iz Londona organizovao je takmičenje na kome se bira najlepša nova srpska reč. Mada njihova polazna ideja nije bila da se osmišljavaju zamenice za engleske reči u srpskom jeziku koje nemaju prevod, već smišljaju nove reči za novonastale pojave, najviše predloga kako sami kažu stiže za zamenu anglicizama Jedan od takvih je i skupi-krpi kao predlog za zamenu složenice kopi-pejst.
Cilj njihove akcije je osavremenjavanje srpskog jezika samim srpskim jezikom, a ne tuđenicama, što je zapravo jedini ispravan način da se jezik očuva i isproban primer koje koriste mnoge zemlje, među kojima se u našem okruženju najviše ističe Hrvatska.
Najbolji pokazatelj u kojoj meri su anglicizmi ušli u srpski jezik je to što je njihova upotreba postala manir, jezička navika, pa i potreba, što je najočiglednije među mlađom populacijom i pripadnicima generacije Z. To potvrđuju brojna istraživanja koja pokazuju da deca većinu anglicizama identifikuju kao reči domaćeg porekla ili ih koriste zato što ne nalaze adekvatan izraz na srpskom jeziku. S druge strane, te reči su se među mlađim generacijama već sasvim asimilirale u srpski jezik i pomažu im da lakše i bolje komuniciraju na engleskom i razumeju sa vršnjacima širom sveta.
Srpskom jeziku su neophodne nove reči
Jasno je, i bez ovog takmičenja za najlepšu novu srpsku reč, da ih mnogo nedostaje savremenom srpskom jeziku. Pozajmljivanje leksike iz drugih jezika –nekada turskog, pa nemačkog i poslednjih decenija engleskog –predstavlja prirodan proces bogaćenja srpskog jezika. Međutim, ono što je sa anglicizmima problem, a što nije bio slučaj sa turcizmima i germanizmima, jeste što se preuzimanje stranih reči odvija nekontrolisano. Drugim rečima, ne zna se precizno koji su anglicizmi ušli u standardni jezik, a koji su ostali na nivou svakodnevne komunikacije i neformalnog razgovora.
Odnosi s javnošću, komunikacije i marketing su oblasti sa izrazitim nedostatkom srpskih reči i velikim prisustvom anglicizama, ne samo zbog uticaja globalne kulture i engleskog jezika kao dominantnog, već i iz razloga što za određene termine ne postoji dovoljni efektan prevod koji će šira publika razumeti, pogotovu mlađe generacije. Ako kažete sastanak, to zvuči kao uobičajena poslovna aktivnost, ako kažete brifing to zvuči odlučnije, jer to je sastanak na kojem se daju instrukcije, informacije ili smernice za određeni zadatak ili projekat. Iz sličnih razloga tu su i bilten, brendiranje, kampanja, fokus grupa, lobi, medija centar, sponzorstvo, pa na kraju i sam termin PR menadžer.
Međutim, pri korišćenju ovih reči treba imati u vidu da su one potekle neformalne komunikacije i tek su neke od njih uvrštene u zvaničan jezički standard. S tim u vezi, ukoliko pišete neko zvanično saopštenje, najbolje je da izbegavate anglicizme ukoliko niste sasvim sigurni da će većina da ih razume. Posebno je važno da izbegavate prevode engleskih reči za koje niste sigurni da su uvršteni u standardni jezik. Engleski jezik je davno zauzeo status superiornog internacionalnog jezika i u njemu se formiraju pojmovi i reči za sve novonastale pojave u novom milenijumu. S tim u vezi, uključivanje anglicizama u sve vidove komunikacije ne predstavlja specifičnost i izdvojenost srpskog jezika u odnosu na druge, s obzirom na internacionalizaciju engleskog jezika podstaknutu modernizacijom i unapređivanjem komunikacije i tehnologija. Međutim, evidentno je da među evropskim jezicima srpski spada među otvorenije za preuzimanje stranih reči, jer nema stručne inicijative za stvaranje sopstvenih.
