Ukoliko ste osoba koja ima više talenata i interesovanja i volite da menjate profesije, ranije vam je to moglo predstavljati problem prilikom pronalaženja posla usled stereotipa da neko ko nije usko stručan samo za jednu oblast, ni u jednoj kojom se bavi nije dovoljno dobar. Međutim, vremena se menjaju i ta fleksibilnost konačno postaje na pravi način vrednovana, jer multipotencijalnost po mnogima predstavlja najvažniju osobinu u poslovnom svetu budućnosti.
Ko su multipotencijalci?
Osobe koje imaju više interesovanja, odnosno zanimanja, i neodlučni su po pitanju uže specijalnosti nazivaju se multipotencijalcima. Iako se kao termin multipotencijalnost prvi put pojavljuje sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, on postaje popularan poslednjih nekoliko godina zahvaljujući prevashodno Emili Vapnik i njenom predavanju „Zašto neki od nas nemaju jedan pravi poziv“. Ova autorka svesrdno slavi multipotencijalnost opisujući je ne samo kao mnogo interesovanja jedne osobe, već kao veliki broj međusobno povezanih potencijala u jednom čoveku. Uz to, ona definiše četiri tipa multipotencijalaca: tip „Grupni zagrljaj“ koji podrazumeva osobu koja ima svoj biznis i u okviru njega obavlja nekoliko različitih funkcija; tip „Kosa crta“ koji predstavlja osoba koja ima dva ili više honorarnih poslova koji su različiti, ali ih obavlja tako što prelazi sa jednog na drugi na dnevnom ili nedeljnom nivou; tip „Ajnštajn“ koji podrazumeva da osoba ima jedno glavno zanimanje i pored njega se posvećuje još nekom interesovanju u cilju zarade; i tip „Feniks“ koji čini osoba koja neki posao u određenoj oblasti obavlja jedan duži vremenski period, a onda u potpunosti menja oblast odnosno industriju u kojoj radi i prelazi u sasvim novu profesiju.
Vapnik smatra da multipotencijalisti imaju nekoliko supermoći među kojima je sposobnost da spajaju i prepliću različita znanja i ideje i da kroz tu eklektiku kreiraju nešto sasvim novo i uspešno. Takvi ljudi se ne boje usvajanja novih znanja i izlaska iz zone komfora, pošto su navikli da budu početnici u mnogim oblastima i imaju sposobnost brzog učenja. Multipotencijalisti na sticanje novih znanja ne gledaju kao na gubljenje vremena, čak i ukoliko u nekom trenutku odustanu od puta kojim su krenuli, jer znaju da svaku stečenu veštinu mogu primeniti na nekom drugom polju delovanja, ako ne nužno na onom zbog koga su je primarno sticali. Na mnogo načina, tendencija da se nešto radi neko vreme sa namerom da se postigne majstorstvo, a zatim odustane od toga zarad neke nove veštine i drugačijeg iskustva može da predstavlja značajan izazov za one koji su zaista multipotencijalni. Istina, postoje slučajevi u kojima ta svestranost može da predstavlja uzaludno trošenje energije, ali se to dešava kod beznadežnih slučajeva, koji verovatno ne bi ništa bolje prošli ni da su se fokusirali samo na jednu oblast. Međutim, ako neko ima sposobnost da racionalno upravlja ovim osećajem raznolikosti i istraživanja sa zdravom dozom pragmatizma i svrhe, onda bi multipotencijalci mogli biti najbolji ljudi sa kojima ćete ikada raditi. Pored toga što mogu mnogo toga, njihova najjača supermoć ogleda se u adaptilnosti tj. sposobnosti prilagođavanja raznim osobinama, što se sve više ističe kao jedna od ključnih osobina u poslovnom svetu budućnosti.
Zašto je multipotencijalnost vrlina budućnosti
Imajući u vidu to da već sada živimo u svetu koji se može okarakterisati kao nepovezan, složen, haotičan i brži nego ikada ranije, te da u njemu propadaju i najbolje pripremljeni planovi, a dobro osmišljene strategije se ne razvijaju i svaki dan niču nova zanimanja koje pre samo nekoliko godina nisu ni postojala, možemo biti sigurni da će tako biti i u budućnosti s obzirom na ubrzan tehnološki razvoj kome smo svedoci. Da bi uspele i opstale u takvoj nepredvidivosti, kompanijama je neophodna nova vrsta prilagodljivih zaposlenih koji mogu da menjaju oblik i interesovanja kako bi naučili nove veštine i procese i kako bi se nosili sa nepredviđenim okolnostima koje vrebaju iza svakog ugla. Ukratko, nova kreativna ekonomija će počivati na hrabrosti multipotencijala.
Uspeh jedne kompanije u bliskoj budućnosti će se verovatno meriti njenom sposobnošću da se razvija u realnom vremenu i odgovori na promene na globalnom tržištu, što će ona biti u stanju da ostvari samo ukoliko poseduje osnaženu i prilagodljivu radnu snagu koja funkcioniše po principima antifragilnosti i koja je sposobna da se prilagodi svakoj promeni i zadatku koji se pred nju postavi. S tim u vezi, očekivano je da će u budućnosti posao u radnim organizacijama biti organizovan tako da će ga obavljati grupa višestruko obučenih i svestranih radnika, pored kognitivno pametnih robota. U takvom svetu biće prirodno da zaposleni budu samoorganizovani, saradnički, decentralizovani i globalno raspoređeni sa visokim stepenom prilagodljivosti novim ulogama i izazovima, jednom rečju – multipotencijalci.
