RODNA RAVNOPRAVNOST – PRAVA ŽENA 25 GODINA NAKON PEKINŠKE DEKLARACIJE

Prošlo je 25 godina od usvajanja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, a Ujedinjene nacije u novom izveštaju upozoravaju da ne samo da nije napravljen značajan napredak po pitanju rodne ravnopravnosti, već postoji šansa da se ono što je postignuto vrati na staro.

Platforma za akciju se bavi pre svega otklanjanjem prepreka za ravnopravno učešće žena u ekonomskom, kulturnom i političkom odlučivanju, kao i za ostvarivanje jednakih prava žena i muškaraca u privatnom i javnom životu. 

Od njenog usvajanja 1995. godine napravljen je progres na nekim poljima:

  • Sprovedeno je 274 pravne i regulatorne reforme u 131 zemlji, koje podržvaju rodnu ravnopravnost.
  • Na globalnom nivou više ženske dece pohađa školu nego ikada do sada, mada na nivou zemalja situacija varira.
  • Stopa smrtnosti kod porodilja je smanjena za 38% (posmatrajući period od 2000 do 2017 godine)
  • Procenat ženskih predstavnika u parlamentima se na svetskom nivou udvostručio.
  • Na svetskom nivou došlo je do porasta broja žena u vladi, ali ni taj podatak ne važi za svaku zemlju pojedinačno. Recimo u Vladi Republike Srbije broj žena je od 2000. godine do danas porastao samo za 1 (sa 4 na 5).

Sa druge strane u izveštaju se navodi da je napredak spor i neravnomeran u različitim sferama, kao i da su velike razlike između zemalja. 

  • Rodna podela radne snage u prethodnih 20 godina nije se značajno promenila. Svega 62% žena godina između 25 i 54 je zaposleno, u poređenju sa 93% muškaraca istih godina.
  • Žene su u proseku plaćene između 16% i 35% manje od muškaraca.
  • 18% žena je bilo žrtva partnerskog nasilja u prethodnoj godini.
  • 32 miliona ženske dece i dalje nema pristup obrazovanju.

Velike nejednakosti, klimatska kriza, svetski konflikti i porast popularnosti politike isključivosti samo su neke od stavki koje koče razvoj i prete da ponište sve što je do sada postignuto na polju rodne ravnopravnosti. Uprkos tome u izveštaju se navodi da je pozitivna promena moguća, što vidimo kroz širenje feminističkih pokreta u svetu i inicijativa za borbu protiv nasilja nad ženama. 

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš saopštio je da je proteklih nedelja, za vreme trajanja pandemije, zabeležen „zastrašujući globalni rast nasilja u porodici“. Pojedine žene su izložene i “cyber” nasilju, kao što je slučaj sa doktorkom Darijom Kisić Tepavčević. Sa druge strane u ovom kriznom periodu vidimo i koliko žrtve nasilja umeju da budu jake, spremne da se bore i da pomognu društvu koje je njima pomoglo. Pa su tako žene žrtve porodičnog nasilja u jednoj sigurnoj kući u Srbiji započele akciju šivenja zaštitnih maski za lice, kao njihov način da pomognu svojim sugrađanima.

Direktorka organizacije “UN Women” Phumzile Mlambo-Ngcuka kaže da ova revizija prava žena pokazuje da, uprkos malom progresu, ni jedna zemlja nije postigla rodnu ravnopravnost. Ona je izjavila da trenutno ne živimo u inkluzivnom svetu jednakosti i da moramo preduzeti akcije da stvorimo društvo koje ne diskriminiše žene. Po njenim rečima – ništa manje od pola nije ravnopravno, a samo ravnopravno je prihvatljivo.

 

Izvori: reliefweb.int , danas.rs , unwomen.org , kliping.rs