Pravila aktivizma na društvenim mrežama

Za nizak odziv pristalica Donalda Trampa na njegov politički skup u Tulsi, povodom ponovne kandidature za predsednika SAD,  odgovorni su ni manje ni više nego tinejdžeri koji koriste aplikaciju TikTok. Ovaj vid aktivizma na društvenim mrežama krenuo je od upotrebe haštega (hashtag), a prerastao je u konkretnu akciju kupovine karata za pomenuti skup, a sve s ciljem da se smanji broj prisutnih onih koji podržavaju Trampa. 

Iako je navedeni primer pokazatelj konkretne akcije, kako navodi Forbes, efekti o efikasnosti aktivizma na društvenim mrežama ostaju nejasni – da li ovaj način aktivizma dovodi do bilo kakve stvarne promene ili se upotrebom haštega jednostavno iskazuje podrška bez ikakvog daljeg konkretnog plana?

Međutim, veća opasnost od nedelovanja predstavlja širenje lažnih informacija kojima su društvene mreže izložene, kao i svaki drugi mediji. U želji da se što pre čuje za neki cilj za koji se bore, nastoji se  da se što brže klikne na dugme Podeli, iako ne postoji sigurnost u tačnost i verodostojnost informacija, fotografija i video snimaka. 

 

 

Bez obzira da li će neka ključna informacija ili dešavanje prerasti u pravi oflajn pokret, pre objavljivanja na društvenim mrežama, kako navodi američki portal International Policy Digest, potrebno je da odgovorimo na sledeća pitanja:  

Da li je ova informacija istinita? Bez obzira na cilj i svrhu aktivizma, postovi i story format i uopšte sve što se objavljuje može imati elemente dezinformacije. Pojedine fotografije koje se “dele” i po nekoliko hiljadu puta nužno ne predstavljaju situaciju o kojoj se razgovara i protiv koje se bori. Konkretan primer su veliki požari koji su zahvatili šume Amazonije tokom 2019. godine i aktivizmu koji je usledio: u želji za što bržem širenju informacija o štetnosti požara i protestu protiv krčenja šuma, fotografija na koju su milioni reagovali nastala je, u stvari, mnogo pre 2019. godine. 

Iako društvene mreže predstavljaju odličnu platformu da se pokrene promena i da se na najlakši način čuje za određeni lokalni, pa i svetski problem, potrebno je pogledati širu sliku i istražiti istinitost informacije koja se “dele”. 

 

 

Da li je ovo potrebno kako bih izneo svoje mišljenje? Iako je ključno da se podele sve informacije o određenoj temi, potrebno je razmisliti da li će određeni sadržaj ugroziti nečiju bezbednost. Ovo pitanje je pokrenuto nakon protesta u Americi zbog ubistva Džordža Flojda. Deljem snimaka i fotografija sa protesta, pokazuje se identitet onih koji protestuju. Iako prisustvom na javnom skupu prećutno daju dozvolu za fotografisanje i snimanje, potrebno je razmisliti o sakrivanju identiteta pre daljeg deljenja informacija. I dalje postoji način pokazivanja suštine informacije sakrivanjem identiteta osoba koje učestvuju. 

 

 

Zašto ovo objavljujem? Pre nego što se objavi, odnosno podeli određena informacija, potrebno je da se zapitamo da li objavljujemo nešto samo da bismo radili što i ostali i na taj način smanjili ličnu krivicu u slučaju neučestvovanja. Ili je naša motivacija deljenja informacija u skladu sa našim vrednostima i podržavanjem određenog pokreta i dešavanja. Takođe, ukoliko znamo nekoga ko ne izražava svoje stavove na društvenim mrežama, to ne znači da ne podržava trenutno dešavanje. Borba se nastavlja i kad se telefon isključi.

Kako časopis Forbes navodi “… na kraju, širenje poruke je samo jedan deo. Društvene mreže mogu svet pozvati na akciju, ali pitanje je da li ih neko sluša.”

Izvor: Forbes, International Policy Digest