Kako da prepoznate lažne vesti i dođete do pravih informacija

Koliko ste puta od jutros naišli na vest u kojoj je ceo naslov ispisan velikim slovima i sa senzacionalističkim izrazima? Koliko današnjih naslova se završilo sa “nećete verovati šta se onda desilo”? Koliko puta je tekst bio potpisan pravim imenom autora, a izvori bili jasno navedeni? Kriza sa kojom se suočava svet usled virusa COVID-19 stvorila je savršene uslove za plasiranje neproverenih i lažnih informacija.

 

Postoji više tipova lažnih vesti, odnosno nekoliko načina plasiranja lažnih informacija.

  1. Clickbait – ove priče za cilj imaju povećanje broja posetilaca na sajtu, a sa svrhom povećanja prihoda od oglašavanja. Što je veći broj poseta sajtu, on deluje primamljivije za oglašivače. Istinitost i proverenost informacija nisu važne.
  2. Propaganda – priče koje za cilj imaju da promovišu određeni politički stav i da namerno dezinformišu čitaoca.
  3. Satira/parodija – sajtovi i portali koji plasiraju ovakve priče su isključivo zabavnog karaktera i ne treba ih shatati kao prave vesti. Klasičan primer je njuz.net
  4. Loše novinarstvo – u ovom slučaju radi se o novinarima, ali i fizičkim licima, koji objavljuju neproverene vesti i na taj način šire dezinformacije.
  5. Senzacionalizam u naslovima – ovakve vesti se posebno brzo šire na društvenim mrežama, nisu nužno u potpunosti netačne, ali sadrže dosta netačnih senzacionalističkih delova
  6. Pristrasne vesti – ljudi su skloni čitanju vesti koje podržavaju njihovo mišljenje, što se na društvenim mrežama može zloupotrebiti jer je moguće plasirati određene vesti određenim ljudima u skladu sa njihovim interesovanjima. Primer ovoga je predizborna kampanja Donalda Trampa 2016. godine.

 

Lažne vesti su danas zastupljene više nego ikada, a sumnja i provera su pitanja lične odgovornosti svakog čitaoca ukoliko država ne uspeva da se izbori sa situacijom.

Postoji nekoliko koraka koje možete da preduzmete kako biste proverili kredibilitet vesti. Najpre proverite izvor priče i autore, da li prepoznajete sajt gde je plasirama i da li izgleda legitimno, posetite deo “O nama” i pročitajte više o autoru. Pročitajte ceo tekst pažljivo, ne dozvolite da se “upecate” na naslov. Proverite da li i kako drugi izvori prenose tu vest i proverite izvore koji se pominju u samoj vesti. Budite sigurni da objektivno analizirate posmatranu vest, da ne donosite pristrasne zaključke. Ukoliko je fokus vesti fotografija, uradite pretragu na Google-u po toj fotografiji. Proverite činjenice koje su vam plasirane u datoj vesti, da li je sled događaja logičan, datumi ispravni…

U proveri informacija mogu vam pomoći i mnogi “fact checking” sajtovi. Ukoliko vas interesuju svetske vesti tu su Snopes, Fact Check i BBC Reality Check. Za domaće vesti preporučujemo “Proveri me” aplikaciju za Google Chrome i Mozilla Firefox, za koju je portal Istinomer dobio nagradu za inovaciju u oblasti fact cheking-a, od strane Facebook Journalism Project i Globalne mreže fektčekera (IFCN).

 

Izvori: webwise.ie, cenzolovka.rs