Ekonomsko nasilje nad ženama: Nejednake, pokorene i kontrolisane

Medijsko izveštavanje o ekonomskom nasilju nad ženama (april 2018 – april 2020)

Položaj žena kroz istoriju obeležen je nejednakim odnosom moći koji prati opšteprihvaćeni konstrukt da su „slabije“ – fizički, psihički i ekonomski. Kada na to dodaju karakteristike patrijarhalnog i tradicionalnog društva, modeli različitih oblika nasilja nad „slabijim“ polom postaju svakodnevnica. Tako je u Srbiji tokom prošle godine prema podacima Autonomnog ženskog centara smrtno stradalo 26 žena od strane partnera ili člana porodice. Takođe, ovaj centar je saopštio da je u prvih mesec dana od proglašenja vanrednog stanja tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima tražilo pomoć, uglavnom zbog pretrpljenog psihičkog nasilja, ali i zbog ekonomskog, odnosno uskraćivanja obaveznog izdržavanja. 

Koliko često mediji izveštavaju o nasilju nad ženama

U periodu april 2018 – april 2020. godine mediji su prosečno svakog dana objavljivali preko 50 tekstova o nasilju nad ženama. Analiza izveštavanja štampanih, elektronskih medija i internet portala agencije „Kliping“ pokazala je da je najveći broj tekstova objavljen u novembru 2019. (skoro 3.000) kada je i obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. 

Za razliku od fizičkog, psihičkog i seksualnog, stiče se utisak da je ekonomsko nasilje kao oblik nasilja u porodici pojava sa kojom nismo u dovoljnoj meri upoznati kroz sredstva javnog informisanja i koja često ne biva prepoznata kao oblik nasilja, nedavno je ukazao medijski portal Talas.rs. Podaci agencije „Kliping“ o izveštavanju o nasilju nad ženama, pokazali su da je u toku dve godine (april 2018 – april 2020) ekonomskom nasilju bilo posvećeno 0,3% medijskog sadržaja u odnosu na sve oblike nasilja nad ženama i porodici o kojima se pisalo. 

Šta je ekonomsko nasilje?

Ekonomsko nasilje je oblik psihičkog nasilja koje se ispoljava preko kontrole nad ekonomskim resursima uz uskraćivanje ekonomskih resursa (pre svega novca), potrebnih za zadovoljavanje potreba žena, ili sprečavanja da obavlja ekonomsku aktivnost. Žene žrtve ekonomskog nasilja su: one koje imaju ograničen pristup novcu u domaćinstvu i kojima se uskraćuje novac za lične potrebe; one koje žive u domaćinstvu u kome je drugi član domaćinstva, koji obezbeđuje prihod za egzistenciju, samovoljno potrošio novac i ostavio domaćinstvo bez osnovnih sredstava za život; one kojima se oduzima lični novac; žene kojima je zabranjeno da se zaposle.

Kako mediji u Srbiji izveštavaju o ekonomskom nasilju

U 50 % analiziranih tekstova o ovom obliku nasilja govorile su predstavnice/i međunarodnih i organizacija civilnog društva, kao što su OEBS, UN Women, ali i domaće poput Autonomnog ženskog centra, Romske ženske mreže, Udruženja žena „Peščanik“ i Ženskog centra Užice. Na drugom mestu su predstavnice Vlade Republike Srbije (34%), pre svega Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Srbije i Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku. Slede predstavnice/i kompanija (7%) koji učestvuju u borbi protiv nasilja nad ženama, a mediji su najčešće prenosili izjave Miroslave Marjanović Pavlović, direktorke kompanije Avon za Jadranski region, u okviru projekta „ONAsnaživanje“. 

Analiza povoda za izveštavanje o ovoj vrsti nasilja pokazuju da se o njemu najčešće piše kada se objavljuju rezultati istraživanja (25% tekstova) koja prikazuju statistike o ženama koje su žrtva nasilja (OEBS, UN Women, Ženski centar Užice, kruševačko Udruženje žena „Peščanik“). U 20 % povod su bili tekstovi o različitim oblicima nasilja, među kojima je kao jedan od oblika navedeno i ekonomsko. Takođe, mediji su u 13 % objava izveštavali i o aktivnostima kompanija koje učestvuju u borbi protiv nasilja i to najčešće Avona i Mozzarta. 

Istraživanje je pokazalo da su mediji najčešće sekundarno izveštavali o ovoj temi, nabrajajući ga kao jedan od oblika nasilja nad ženama (84%), dok se 16% tekstova u celosti odnosilo na ovu temu. Među njima su pisanje medija Dnevnik (U porastu psihičko i ekonomsko nasilje), Rtv.rs (Žene u Srbiji više rade, manje zarađuju i više trpe nasilje), Talas.rs (Kad ekonomija postane teren porodičnog nasilja – kako pristupamo ekonomskom nasilju u porodici?) i Indeksonline.rs (Ne trpi! Imaš pravo na život). 

Vraćanje u realnost 

Ovaj oblik zlostavljanja žena najčešće prate i ostali oblici nasilja –  fizičko, psihičko i seksualno, ali kako je pokazalo istraživanje, o njemu se mnogo manje piše, a i često žrtve nisu svesne istog. U prilog tome govore i podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u 2018. godini, da se samo 2% prijava odnosilo na ekonomsko nasilje. Za rešavanje ovog problema potrebna je dugoročna strategija koja će da uključi sve sektore društva – od zakonodavnog okvira koji će osigurati strožije kažnjavanje počinilaca nasilja, veći broj aktivnosti i edukacija međunarodnih i organizacija civilnog društva koje će ukazati na ovaj problem, stvaranje zajednica u kojima se neguje kultura nediskriminacije i rodne ravnopravnosti, kao i poštovanje ženskih prava kojima se omogućava da budu ekonomski nezavisne kao muškarci. Jedan od važnih činilaca su svakako i mediji koji bi pravovremenim izveštavanjem i prepoznavanjem ovog oblika nasilja, doprineli podizanju svesti o prevenciji i većem prijavljivanju ekonomskog nasilja od strane onih koje su žrtve istog. 

Kako da prepoznate ekonomsko nasilje?

Predstavljamo vam i najčešće pokazatelje (koje je objavila Američka nacionalna mreža za borbu protiv nasilja u porodici) ekonomskog nasilja kako biste lakše prepoznale/i ovaj oblik nasilja:  

Zabrana

Kako bi zadržao kontrolu, nasilnik svojoj žrtvi brani da zaradi sopstveni novac.

Sabotaža

Nasilnik „sabotira“ svoju žrtvu i onemogućava joj zaradu uhođenjem, fizičkim ili psihičkim nasiljem, tako da ona ne može da ide na obuku za posao ili intervjue.

Protok novca

Nasilnik ima kontrolu nad bankarskim računima, kreditnim karticama i drugim finansijskim instrumentima kako bi bio siguran da samo on može da određuje kako se novac troši. Ovo uključuje upotrebu prihoda žrtve za sopstvene poslovne i lične troškove.

Džeparac

Nasilnik ograničava količinu novca kojom žrtva raspolaže, što je jedan od najponižavajućih oblika ekonomskog nasilja.

Krađa identiteta

Upotreba ličnih i finansijskih podataka za otvaranje kreditnih linija, bankovnih računa i uzimanje kredita pod njihovim imenom drži žrtvu u šaci nasilnik.

Gomilanje novca

Nasilnik ne isplaćuje alimentaciju, kao ni novac za plaćanje računa, koji žrtvi obezbeđuju osnovne životne potrebe.

 

Izvori: 

Aljazeera.com, Financial abuse: The ties that bind domestic violence victims

Danas.rs, Kako da prepoznate nasilnika i zatražite pomoć?

Kurir.rs, NAJMANJE FIZIČKOG NASILJA: U vreme vanrednog stanja tri puta više žena tražilo pomoć

Nnedv.org, About Financial Abuse

Medijskapismenost.net, Priručnik za medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama

Talas.rs, Kad ekonomija postane teren porodičnog nasilja – kako pristupamo ekonomskom nasilju u porodici?