Da li verujemo brendovima?

Da li verujemo brendovima

Brendovi danas oblikuju naš svakodnevni život: kako raste njihova uloga u društvu, tako rastu i sama očekivanja korisnika. Čista marketinška komunikacija o odličnom proizvodu i sjajno korisničko iskustvo nije više samo po sebi dovoljno. Danas je potrebno da verujemo da je taj brend koji biramo ujedno i društveno odgovoran i da živi vrednosti koje mi posedujemo.

Istraživanje koje je urađeno u 8 zemalja i 25.000 ispitanika (2019 Edelman Trust Barometer Special Report: In Brands We Trust?), pokazuje da je za 81% korisnika poverenje u brend, vrednosti i društvena odgovornost brenda jedan od odlučujućih faktora prilikom kupovine. Samo kvalitet (85%), praktičnost (84%), vrednost (84%) i sastojci (82%) rangirani su više.

Da samo uverenje nije dovoljno, nego i konkretna akcija, saglasno je 53% ispitanika – svaki brend ima odgovornost da se uključi u bar jedan društveni problem, koji nema veze sa njegovim direktnim biznisom.

Međutim, većina brendova je pala na testu poverenja: svaki treći ispitanik kupuje i koristi brend kojem ne veruje. Samo 21% ispitanika zna iz ličnog iskustva da brend koji koriste brine o najboljem interesu društva, dok 56% korisnika smatra da, i kada govore o izazovima u društvu, brend to radi radi ostvarivanja još većeg profita. 67% ispitanih smatra da će ih dobra reputacija proizvoda naterati da kupe isti, međutim, ukoliko ne poveruju brendu koji stoji iza proizvoda, prestaće sa daljom kupovinom.

Istraživanje je pokazalo da i pouzdanje u reč reklame i oglašavanja opada:

– 41% korisnika ne veruje da je marketinška komunikacija brenda pouzdana i tačna;

– 48% koristi ad – block programe prilikom korišćenja interneta;

– 47% svesno menja svoje navike gledanje televizije kako bi manje reklama videli.

Da li verujemo brendovima

Moć infuensera je vrednija

Jedan od glavnih alata za građenje poverenja je moć influensera. Jača poruka se prenosi kada neko drugi govori o brendu koji koristi. 

– 63% više veruje mišljenju influensera kada govori o nekom brendu, nego samom brendu kada govori o sebi; 

– 58% je kupilo proizvodu u poslednjih 6 meseci samo na osnovu preporuke influensera;

– 40% je počelo da veruje brendu nakon preporuke inflensera. 

Sama popularnost influensera nije najbitniji faktor, već moć identifikacije i stepen sličnosti krajnjeg korisnika sa tim influenserom. Broj pratilaca nije odlučujući faktor: oko 30% korisnika prati preporuke mega influensera, dok 70% veruje više preporukama online poznanicima i prijateljima. S tim u vezi, vremenom je došlo i do kategorizacije influensera, na osnovu broja pratilaca: nano (od 1 do 10 hiljada), mikro (od 10 do 100 hiljada), makro (od 100 hiljada do 1 million) i mega influenser (preko 1 milion pratilaca). (izvor)

Na osnovu svega navedenog možemo da zaključimo da brend mora da pređe iz davanja obećanja u akciju. Korisnici znaju da brend ima moć da utiče na promenu i ukazaće poverenje onim brendovima koji iskoriste tu moć. U toj igri jednu od vodećih uloga imaju za sada influenseri – njihovo poverenje nije kupljeno, nego je ukazano.