Facebook novinarstvo – od šale do tektonske promene čitave industrije

Autor teksta
Kliping

Kliping

Facebook novinarstvo – od šale do tektonske promene čitave industrije

Bitka za publiku se već odavno sa tradicionalnih preselila na nove medije. Uz dobro poznatu tezu da je sa sveprisutnim internetom i društvenim mrežama svaki čovek u isto vreme i konzument i kreator informacija, u trku se uključuju i same platforme, evoluirajući od pukih tehničkih posrednika u distribuciji do stvaraoca vesti i arbitra njihove istinitosti i relevantnosti.

Facebook kao vlasnik, menadžer i cenzor vesti

Facebook novinarstvo je pre samo nekoliko godina bilo podrugljiv i nipodaštavajući termin za šturo, nekoherentno, amatersko, a često i pristrasno i zlonamerno širenje raznih (dez)informacija od strane korisnika ove društvene mreže, od čega je verovatno negativnije bilo etiketirano samo još „Twitter novinarstvo“.

Međutim, čelnici Facebooka već dugo imaju aktivnu ulogu u distribuciji medijskog sadržaja čija su okosnica vesti. Ta uloga ogleda se prvenstveno u uređivanju sadržaja vesti koji kreiraju i plasiraju sami korisnici mreže. Šta će kao vest dopreti do čitaoca određuje kombinacija Facebook urednika, poslovnih partnera angažovanih da proveravaju istinitost vesti i naročito naprednih algoritama koji (polu)automatski blokiraju materijale i objave koje platforma smatra nepoželjnim i štetnim.

Svrsishodnost i efikasnost ovakvog filtriranja sadržaja vesti izaziva mnoge kontroverze, a reakcije se kreću od izuzetno pozitivnih, gde se ističe agilnost Facebooka da, na primer, cenzuriše scene nasilja, prenosa ubistava, samoubistava i drugih događaja koji uznemiravaju javnost ili mogu poslužiti kao loš model ponašanja, pa sve do otvorene pobune, kritika, tužbi i brisanja naloga zbog navodne cenzure i kršenja onoga što se smatra slobodom govora.

Kada tehnologija reguliše samu sebe

Poslednje medijsko polje koje je detaljno regulisano je zapravo tekovina XX veka – televizija. Pojava i masovno širenje interneta kao medijuma zateklo je (a u znatnoj meri i dalje zatiče) zakonodavce i regulatore nespremnim. U situaciji gde norme naveliko kaskaju za tehnološkim i poslovnim inovacijama, same privatne BigTech platforme preuzimaju regulatornu funkciju što, između ostalog, rezultuje mnoštvom nedorečenosti, mogućih zloupotreba, sivim zonama, pa čak i njihovom superiornošću nad demokratski i legalno izabranim institucijama.

Pa ipak, ulazak Facebooka na velika vrata direktno u sferu kreiranja, uređivanja i distribucije vesti je potpuno nov nivo globalne igre za pažnju publike. Posle brižljivih i javnosti ne previše otkrivenih priprema, najveća svetska društvena mreža je oktobra 2019. godine u SAD probno lansirala svoj Facebook News servis, dodajući mu pored državne pokrivenosti i sekciju lokalnih vesti. Test u trajanju od oko osam meseci bio je obeležen neizvesnošću i podsećanjima na izuzetno lošu istoriju platforme kada je reč o upravljanju sadržajima vesti, od kojih je potez sa otpuštanjem živih urednika i upotrebom algoritama doveo do poplave tzv. lažnih vesti pod „pokroviteljstvom“ kompanije.

Algoritam vas bolje poznaje od sebe samih

Opečen nezavidnom prošlošću, Facebook News sada primenjuje drugačiji pristup, baziran na „miksu relevantnosti i personalizovanosti“ vesti za korisnika. Servis vrši podelu izdavača vesti na četiri kategorije: opšte vesti, po temama (sport, tehnologija, umetnost…), raznovrsne (diverse) i lokalne. Da bi neko bio izdavač na sekciji Vesti, mora da bude registrovan od strane kompanije kao kredibilan i da poštuje uslove korišćenja servisa u šta, tvrde u Facebooku, spada i poštovanje visokih standarda žurnalizma. Algoritam servisa potom analizira sadržaje koje kreira registrovani izdavač i one koje prepozna kao vest koja je zanimljiva i istinita plasira korisnicima za koje pretpostavlja (zna) da će im biti interesantni.

Suštinski, algoritmi Facebook Vesti će umesto korisnika i za njegov račun određivati koje vesti ga zanimaju i koje bi želeo da vidi, s tim da one moraju da ispunjavaju kriterijume kao što su relevantnost, istinitost, diverzitet u stavovima i fokusima i opšti nivo kvaliteta. Tako bar tvrdi sam Facebook.

Mogućnost da plasiraju vesti iskoristilo je nekoliko stotina američkih news kompanija, mahom lokalnih medija. Ohrabren odzivom za koga smatra da je dobar, Facebook je News sekciju pozicionirao na vrlo vidljivo mesto unutar aplikacije, istovremeno nastavljajući sa razvojem poslovnog modela, u šta spada i namera da se preko mreže plasiraju i video vesti („Facebook Televizija“).

Ulazak u Veliku Britaniju i skretanje neželjene pažnje

Ova priča dobila je u poslednja dva meseca na ubrzanju. Za promociju dešavanja u zgradi Kongresa SAD optužen je i sam Facebook jer je njegov News odeljak navodno služio kao sredstvo za širenje informacija među učesnicima događanja. I dok su ga sa levice napadali kao pomagača u pobuni, a sa desnice kao beskrupuloznog i samovlasnog cenzora, Facebook je krajem januara objavio da ulazi na tržište Velike Britanije, ali na malo drugačiji način. Naime, od strane korporacije unapred je objavljena inicijalna lista izdavača čiji će sadržaji biti distribuirani, a među njima se nalaze i etablirani mediji kao što su The Economist, The Guardian, Channel 4 News, Daily Mail, Financial Times, ali i lifestyle mediji poput GQ ili Cosmopolitana. Na ovaj način, mišljenja su mnogi analitičari, Facebook pokušava da skrene pažnju sa optužbi kojima je izložen (uključujući tu i kritike na račun njegove kćerka-kompanije WhatsApp) i predstavi se kao kredibilan izvor informacija.

Stvaranje imperije, Balkan po običaju na začelju

Kakva će biti sudbina Facebook News servisa je neizvesno. Opšta politika kompanije ide u dva pravca: unovčavanje svega što može uz pomoć onoga što ona zna o svojih 2,6 milijarde aktivnih korisnika, kao i preuzimanje kontrole nad svim bitnim društvenim tokovima. Uzimajući u obzir da je projekat korporacije čiji je cilj puštanje u opticaj sopstvene privatne digitalne novčane valute tehnički već završen, objedinjavanje tokova informacija sa tokovima novca mogla bi izvesno da dovede do stvaranja entiteta koji je politički i finansijski moćniji od bilo koje države.

Zemlje koje bi trebalo da budu sledeće na redu za uvođenje servisa Vesti su Nemačka, Francuska, Brazil i Indija. Imajući na umu  ekonomsku veličinu država našeg govornog područja u odnosu na globalnu razmeru, ostaje otvoreno pitanje kada će Facebook News stići kod nas, a posebno je pitanje koliko će platforma evoluirati do tada.

Pogledajte još