Da li je moguća saradnja čoveka i mašine?

Autor teksta
Vedran Ivanković

Vedran Ivanković

Fibep Konferencija 1

Promene su jedina sigurna stvar u životu. Korona je to potvrdila i ubrzala stvari koje su se već brzo dešavale. U kojoj meri i u kojim pravcima će se menjati industrija medija monitoringa govorilo se od 2. do 4. novembra na FIBEP World Media Intelligence kongresu. Ova konferencija je okupila sve značajne kompanije iz domena monitoringa medija, a Kliping je deo te zajednice kao član Newton Media Grupe. Zaključci kongresa mogu da opravdaju vreme promena u kome živimo i da otškrinu vrata transformaciji industrije praćenja medija. Ta transformacija ide najviše u pravcu angažovanja veštačke inteligencije i mašinskog učenja odnosno korišćenja velike količine podataka koje je moguće skupiti na digitalu. Večito pitanje koje ide uz jedan takav scenario je – da li mašina može da zameni čoveka?

Tehnologija je dosta toga već promenila. Čini se da su se razlike u pogledima o tome šta sve tehnologija može da radi i potrebama komunikacija još dodatno istakle kada su učesnici došli do diskusija tokom panela. PR struka je navikla da dobija filtrirane i precizne informacije i podatke koje može da prikaže klijentima, a sa druge strane naišla je na inženjere koji kažu: „Imate big data, šta vam više treba?“. Upravo to je polje na kome će se odigrati bitka u domenu medija monitoringa na srednji i duži rok.  

Da krenemo prvo od medija i njihovog ugla koji je jednako zanimljiv. Aleksandar Plaum iz Dojče Velea pričao je o automatizaciji u novinarstvu. Dosta toga već je urađeno i možemo da kažemo da primena veštačke inteligencije više nije pionirski poduhvat. Novinska agencija AP je 2018. godine u domenu sportskog izveštavanja koristila mašinu koja je na osnovu novinskih izveštaja i prenosa koji su rađeni pripremala izveštaje koje su njihovi korisnici čitali. Kasnije je Blumberg primenio sličan princip. Svaki tekst je bio potpisan da ga je pisala mašina odnosno veštačka inteligencija. Fascinantno u svakom pogledu. Brojne su aktivnosti koje se već sprovode kako bi bar to osnovno izveštavanje bilo automatizovano. Analitičko i istraživačko novinarstvo je nešto drugo. U tome još uvek čoveka ne može da zameni niko.

Kako su krenuli mediji u pravcu korišćenja veštačke inteligencije i tako su i agencije za medijski monitoring počele da primenjuju sličnu praksu i uvode automatizaciju u svoje procese. Dario Frančeskini je pričao o tome kako koriste softver za prepoznavanje glasa, automatsku transkripciju, i to više jezika od jednom. Predstavljeni su i softveri koji mogu da isključe šumove, muziku, druge glasove i da izvuku govornika koji vama treba. Moguće je detektovati i logo nekog brenda, kao i to koliko je on bio u kadru kada je televizijsko izveštavanje u pitanju. Svi ti napredni alati kada je praćenje medija i pojavljivanje brendova u pitanju, koji su do pre neku godinu delovali neverovatno i potpuno futuristički, sada su postali realnost i dostupni su nam svakodnevno.

Fibep Konferencija 2

Već je izlizana priča o tome šta sa puno podataka možete da uradite, a internet ih je pun. Na sve te poglede u budućnost na ovoj konferenciji u okviru jednog od panela pojavili su se ljudi koji su duboko uvučeni u PR praksu i svakodnevni rad sa klijentima i koji su upućeni na potrebe tih istih klijenata. Na panel diskusiji upravo je ova ekipa pomenula situacije da su klijenti zatrpani velikom količinom informacija sa kojom ne znaju šta će i da ih uglavnom ne koriste, jer nisu filtrirane za njihove potrebe. Takve informacije i izveštaji su praktično neupotrebljivi u dnevnom, operativnom, radu. Jedan od zaključaka panela je bio da se dnevno skupi neverovatna količina podataka i informacija koja se baca i ne koristi je niko. Upravo to je tačka u kojima se u poslu medija monitoringa dopunjavaju mašina i čovek. Mašina može da pokupi brojne objave kojih je iz dana u dan sve više jer je praktično svaki čovek postao medij razvojem društvenih mreža, blogova, podkasta i drugih lako dostupnih kanala komunikacije. Glavni problem je kako vrednovati te objave i to ne samo u smislu kvalitativnih analiza. Da li može mašina da oceni relevantnost objave u nekom mediju? Čovek nije izgubio posao. Bar ne još uvek. Na kraju neko mora da sredi prikupljene objave, odbaci irelevantne i, što je najvažnije, pripremi zaključke i smernice na osnovu njih. Partnerstvo alata koji je napredan i automatizovan i čoveka koji zna da pročita i filtrira podatke koje dobije je bliska budućnost i win-win rešenje za sve zainteresovane strane.

Istoričar i filozof Juval Noa Harari se u svojim knjigama bavi temom i predviđanjima o tome kako će roboti zavladati našom planetom, a samim tim i ljudima. Pomalo ta predviđanja zvuče kao scenario za nastavak Terminatora. Diskusije i prezentacije tokom FIBEP World Media Intelligence kongresa čini se išle su u tom pravcu. Ako taj naučno-fantastični momenat malo ublažimo i kažemo da to neće ići baš tako lako i tako brzo, možemo da kažemo da se neće desiti bez činjenice da je čovek dozvolio da se desi. Kada bi na ovu situaciju gledali sa pozitivne strane, čemu je većina ljudi sklonija, možemo da kažemo da se lepo dopunjujemo sa mašinama.

Medija monitoring je upravo jedna od tih polja u kojima to može da se pokaže i dokaže ova sinergija i saradnja. Mašina može da u kratkom vremenu skupi podatke, a čovek odredi kakav je to uzorak, da li je vredan pažnje i da li mu treba pokloniti poverenje. Samim tim ćemo smanjiti količinu bačenih podataka koje se skupljaju, i od njih klijentima pružiti skup korisnih informacija i uvida.  

Tako da bi odgovor na pitanje iz naslova bio – da, partnerstvo je pravi put.

Pogledajte još