Startapi u oflajnu

 Istraživanje o predstavljanju startapa u tradicionalnim medijima 

Ključan element za uspeh je da se pokrenete i uradite nešto. Prosto i jednostavno. Mnogo ljudi ima ideje, ali je malo onih koji odluče da urade nešto po tom pitanju odmah. Ne sutra. Ne sledeće nedelje. Već danas. Pravi preduzetnik je čovek od dela, a ne sanjar (Nolan Bušnel, preduzetnik, tvorac prve komercijalno prodavane arkadne video-igre Computer Space).

Sve češće smo svedoci da u medijima, ljudi na društvenim mrežama, događajima pričaju o tim „malim“ firmama, preduzećima tzv. startapima… Tako i do nas dođu vesti da „treba više ulagati u startape“, „da je to budućnost“, „da su naši mladi, talentovani, programeri osmislili aplikaciju, koja je odnela pobedu na nekom takmičenju“. Kao da su svi došli do nekih novih ideja, inovativnih rešenja i svojim  talentom krenuli da osvajaju Srbiju i svet. Vođeni pretpostavkom sveprisutnosti teme startapa, uradili smo istraživanje o predstavljanju startapa u tradicionalnim medijima tokom drugog kvartala 2019. godine. 

Analiza je pokazala da se u tradicionalnim medijima startapi pojave u proseku pet puta dnevno, najčešće kao primarna tema (45.97%), kao i da u 95.22% tekstova dominira afirmativni ton izveštavanja u kojima se podržavaju preduzetničke ideje. Mediji uglavnom ne pišu o konkretnim startapima, već generalno o startap zajednici – kako realizovati dobru ideju, koliko su određene kompanije, država, startap zajednica spremni da im u tome pomognu, takmičenjima, edukacijama, konferencijama, kao i šta ih sve čeka na putu pokretanja i realizacije ovakve vrste biznisa. S obzirom na globalno korišćenje ovog pojma, novinari i njihovi sagovornici često poistovećuju startape, koji podrazumevaju inovacije, nova zapošljavanja sa samozapošljavanjem, ostavljajući tako privid da svaka pekara, frizerski salon, poljoprivredno gazdinstvo mogu biti startap.

Razvijanje proizvoda u oblastima obrazovanja, alata koji pomaže kompanijama u edukaciji svojih zaposlenih u oblasti prodaje, softvera za optimizaciju i kontrolu potrošnje električne energije klima uređaja, „pametne rukavice“ namenjene slepim i teško slabovidim osobama – ideje su startapa koji su se najčešće pominjale u analiziranom kvartalu. Kao i njihove vizije, sami osnivači startapa i korisnici potpuno su različiti, što pokazuje da je ovo oblast u kojoj postoji veliki prostor za kreativnost i napredovanje. 

Startapi u Srbiji i širom sveta bez sumnje su postali izvor novih ideja i inovacija, o kojima mediji pravovremeno izveštavaju. Njihova jedinstvena odlika da tradicionalnim problemima priđu na potpuno nov način, između ostalog, daje marketinškoj industriji šansu za dalji progres. Kroz zajednički rad marketinške agencije mogu da izađu iz okvira uobičajenih praksi, unaprede svoje poslovanje, a startapi dobijaju profesionalan tim stručnjaka koji će da ih prati i savetuje na putu realizacija ideja i uspeha. Neki od tih „malih“ startapa mogu da postanu sledeći Nordeus ili Fejsbuk…

Istraživanje je prvobitno objavljeno u publikaciji Adbooka, u izdanju Marketing mreže, uz podršku lista Nedeljnik.

Autorka teksta: Ivana Milošević, Head of Media Analysis & Research, Kliping